VRANEŠKA DOLINA MI - RA
Dobrodosli


Sajt stanovnika Vraneške doline
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 MIRKOVE PESME

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 18 ... 32, 33, 34, 35, 36  Sledeći
AutorPoruka
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:14



RAZGOVARAO SAM


Razmišljao gledajući fotografiju,
Mislio sam, zalutala u moju prošlost.
Pogledao sam na njega, bivši sebe.
Pogledao sam u očima poznatom svjetlu.
Već postoje bore ispod očiju,
njezin život, naletio duboke brazde.
Sjaj izblijedio, to nije tako sjajna
kao i kad više nije bilo problema.
Kad sam se mogao smijati s odustati,
Tata misli za mene.
živio sam dolje gotovo polovicu svog života,
Znam što sam učinio i zašto.
Tu je splet sive u mojoj kosi,
Nažalost, moje ruke se tresu već.
Ali, Ja sam obličje sliku starog sebe,
a nakon što razgovarati sa mnom starim slikama.
Nemojte se bojati starosti, ne bojte se bore,
Ne uznemirujte se nikada posjedovati sebe
Tijekom bore za pretraživanje, ja sam još uvijek tu.
Tvoje oči su još uvijek na starim zvijezdama.
Svako doba ima svoju ljepotu,
Ne boj se za njega, pogledajte što stavite u njega.
Bivši ja još uvijek tu krije u vama,
slobodno preskočiti nepristupačnim padinama života,
Nestašan i radosni život u tvojoj duši.
Istražite gore, jer im je potrebno da se ponovo stvoriti život,
Ako vrijeme radi dobro, uvijek se skriva u sebi,
Samo živjeti, smijati sebi biti ljubavnici će ga ponovno naći.
Gledam vedriji stari me unutra
Gledam buntovnih tinejdžera, koje sam prisutnost opet.
U pravu si moja mladenačka samo vlada,
Ja sam taj temelj znao.
Samo malo uspavana, mladenačka groznica,
samo svjetlost izblijedjela, oči tren.
Ali mislim da opet ću se sretno probuditi,
bivši jednom sam šapat samo za sebe.
Tako ti to malo budala, ili postoji, rekao je,
Pronađite plave predmete za vas, vaše oči groznica, sjajan sebe.
Dragi mladi, hvala ti,
ste bili i postojali u meni.
više ne boji pogledati u ogledalo,
Ne bojim ostariti s tobom.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:15



KO ĆE NAS SE SJEĆATI


jesi li sigurna da oni ne razumiju ništa
tebi je potreban neko ko razumije
htjela bi vikati no niko te ne čuje
pobjeći ne možeš
tražiš slušanje
ma kako bilo hladno
potrebno je da te neko ugrije
razumije
sama sebi možeš uvijek pričati
misliš li da neće svijet išta saznati
led se topi kad ga srce ugrije
ne treba mi umiranje
treba mi bijeg od svega
svi mi imamo svoju Aljasku
svi mi imamo svoju Afriku
vremenu pobjeći ne možemo
onaj koji zna ne pita nas
zna
ja sam za Sumatru
pod ovim Suncem kad leda više ne bude
vrijeme ostaje
otok neki i voda
u paru pretvoreni na vjetru
putovat ćemo svemirom
zvijezda više u mlječnoj stazi
ko će nas se sjećati


PRODANA DUŠA


Zašto se proda?
Prodana duša
nikom ne svijetli!
Prazna ljuštura
gnijezdo je samoće,
tu nježnog šapata nema...
Jednom prodano
uvijek je na rasprodaji,
ma kakva ti želja bila,
sjenka samoće u stopu te prati,
guši nepromišljena riječ,
uzalud je pokušaj
da korak nazad vratiš.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:17



ŽAL ZA LJUBOVIĐOM


Sveža vodo, LJuboviđo,
Bistrila si telo devojačko
Čednog mirisa u valovima tvojim!
Grano čvornovata i blažena
godila ti je bokom o tebe oslonjena!
Cvetiću ljupki,
Svetlošću ti zraka vedra
Milovao si mirisom
anđeoska bela nedra.
Namignu vasiona,
a ona smerna i uznesena,
prkosna i Čedna
u ljupkost obučena...

Amor joj je srce popio...
Lahornim velom oči joj zaklanjao,
cvetnim oblakom natkrilio.
Ljubomorno čuvao.
Zlatno bisernu, tlo ju je začelo,
Nebo je rodilo.
Bila je lepa koliko je želela,
Kišom cvetnom
na sećanja i uzdahe mnogih sletala.

Usamljena i tužna, koraka teška,
sa neba se baci,
na livadi sanak usnila.
Pade cvet na tle crnih grabeži,
na vode mutne talasaste,
zamrla je kao pesma na usnama.
Za gorom, pod nebom,
dušom iz daljine, uzdahe šalje.


POGLEDAJ U MOJE OČI


Pogledaj u moje oči
zašto skrivaš pogled taj
pogledaj u moje lice
i pokazi osmijeh svoj
Djevojko u sutonu tihom sto koračaš
pokraj rijeke Ljuboviđe


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:18



U TUĐINI KONAČNA TIŠINA


Svaki put se sjetim tebe
kada poznatim tonovima
vratiš se ovakva, golišava,
sirova u svojoj boli
onda kada prestadoh da volim,
grad u kojem sam disao
zvukovima tužnim preplavljen,
sutradan od mene ostavljen.
Plakao je zajedno sa mnom
ne vjerujuci da neću biti prisutan
zorom svjetlosnom kada bude okupan,
onom s kojom sam rastao
a sada, ovom pjesmom tužnom
od tebe se zauvijek rastao.
Nijem od bola grla stisnuta
provalom jecaja potisnute tuge
počele su nove muke
s kojima se i danas borim,
a za tobom ću, gradu,
ovako da sagorim.
Ne vjerujući u smrt
ovdje da ću otići,
bez tebe tada konačno ostati,
u nečijoj tudjoj grudi
tijelo moje sakriti
zeljan tebe vidjeti,
u tvojoj kolijevci izdahnuti
a moraću, izgleda,
u tudjini ovoj umrijeti.


PRAZNO KAO MORE


Prazno kao more
prazno
i bez želja.
Prazno, modro, premodro.
Pokriveno sjenom,
mrakom,
tamom,
prazno.
Samo kao svjetlo
svijetlo
i bez sunca.
Samo, svijetlo, presvijetlo
otkriveno
željom
blagom, samo.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:21



ZAVIRI U SJEĆANJE


Hajde zaviri u dušu .
U nešto mnogo prije nje..
Strast usana na usnama
na svakom mjestu bez srama..
Sanjaru zaviri u sjećanje
dok nje nije u tebi bilo .
Sjeti se onog što bi te stvarno
do kraja ispunilo .
Ruka u ruci ma kud si išao ...
Dao si sebe strastveno uvijek..
Onda kraj nje se u sveca pretvori ..
Ma probudi se..Pronađi lijek.
Za dodir koljena u tramvaju slučajno,
kraj divne dame na Mihaljevac
nekad si išao i gore je ljubio .
Dok muzika maja šaputala je ljubav
u tvojim rukama se rastvarala .
Dopusti ljubavi i pjesmi ponovo
neka te vode na staze bluda..
Otmi se robovanju predrasuda..
Od tebe vjera je njena stvorila
neke usne nijeme da je ne povrijede..
Pisao si joj neke ljubavne, blijede...
Pazijo na riječ svaku i postupke svoje...
Hajde progovori opet ..jer ovo frigidno je ..


SAN DUŠE


Unutrašnjom tišinom
ulazim u odaje sna.
S mislima svoje duše
hodam ganutim mirom.
Sve je prožeto skladom,
okrunjeno biserom čiste ljubavi.
Dirljivo, s prosvijetljenom snagom
svjetlucaju doline svjesnosti.
Oči duše kupaju se bistrinom najljepše rose.
Srce duše nježno miluje toplina raspletene
zlatne kose.
Tišina svojim ogrtačem zagrlila zvjezdani svod sna
Duša oprana od misli uranja u vremena vječna.
Mir i tišina simfonijom vedrih nota
snu daruju slobodu duše,
dragulj duhovnog života.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:23



USPAVAJ ME


Uspavaj me,
u jutro tišine.
U ranjenom ciku
usamljenog galeba.
Na pjenastim valovima tvojim
spavati želim,
snivati sne nade.
Uspavaj me,
prijatelju,
u čistoći tvojoj ležim
sama
poput barke stare.
Klonule snage.
I tek poneki uzdah
otme mi se
zadrhtan
vjetrom uspomena,
neverom sjećanja.
Ne dozvolih mu,
al otme mi se.
I tek poneka suza sama
krene k tebi
u susret.
Ne, zaplakati neću.
Ne dozvolih,
al zaplakah.
Uspavaj me.
Mozaikom satkanim
od pregršta boja ,
oblika,
od stotina kapljica
biserja tvoga.
Prekrij me.
I uspavaj me.
U jutru tišine naše.


SANJALA SAM


Sanjala sam
Svijet bez ograda
Ptice bez kaveza
Sanjala sam
Govor bez otrova
Pogled bez trnja
Sanjala sam
Pjesme bez jauka
Suze bez soli
Sanjala sam
LJUDE.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:25



ZBOG TEBE


Koračala stazama smetova zime
Pisala pjesme bez ikakve rime
Nikad u tim pjesmama izgovorila tvoje ime
Zbog tebe umjesto leta u visine, padala dolinom hrama taštine Hodala pješčanim prudom,vjetar stope brisao, traga za povratak nigdje
Otoku neimenovanom po tebi davala ime
Lutala labirintom, htjela doći do spoznaje istine
Žrtvu stavila pred tvoje oči, želja dušu da mine Plela mrežu od paučine, videći u sjeni masline obrise moje vjenčanice
Vadila iz mora školjke bisernice
Lutala mliječnom stazom tražeći list gorkog pelina
Čiji oporni okus liječi sprženo nepce od vapaja molitvi A mogla sam uhvatiti oblak i na njemu snivati snom sretnice
Rasplesti kosu milovati tijelo lahorom majestrala
Umjesto što lutam tražeći sjaj izgubljenog pogleda
Očima uprtim u nebo, tražim izgubljenu zvijezdu
Mogla sam ljubiti neke druge oči, ne biti u samoći Sve zbog tebe
Nastanile se neprospavane noći
Prođe jedna mladost, a nikad ne izustim ti ime
Sada gajim u vrtu cvijeće slučajne strasti
A tako bi' željela tvoje poljupce krasti Možda nisam znala ponosno uz tebe stati
Gorčina mojim tijelom dan trati
Slomila se opet pod teretom boli
A srce te još uvijek potajno ljubi i voli


VEZANA


Bačena udica. da zaveže oči moje.
A u njima duša sni.
Pustila sam da vjeruju da sam vezana.
Vidjeli su da padam, gurali mi slanu vodu
Na usne što nisu htjele govoriti krivo.
Čuli su da ne odustajem.
Pa su mi medom mazali stazu.
Nimalo slijepa
Gazila sam trnje pravde
I išla dalje.
Udica se umorila.
Ja nisam.
Samo sam ostavila povez
Tamo gdje nema mjesta
Za trag čovjeka.
Ja sam vezana ljubavlju
I takva ću dok dišem
Grliti svaki novi dan.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:28



MOJ MJESEČE


U tvome sjaju
Kupa se tama
Odnosi bol
Sreću ostavlja nama Mjeseče zlatni
Ako prestaneš sjati
Ko će mi put pokazati
Ko će mi u tami blistati U tvome sjaju
Mog je srca rodni list
Nad platnom života
Ti si moj kist U tvome sjaju
I moj je sjaj
Kada tebe ne bude
I meni je kraj..


NE MOGU DA ZABORAVIM


Ne mogu da zaboravim,
ili se možda dovoljno ne trudim,
ili previše mislim,
ili nemam snage,
ili jednostavno NE ŽELIM. Ne želim da se pomjerim
sa onog mjesta
gdje smo se pogledima sreli,
niti želim da zaboravim
dodir tvojih usana,
tvoju želju,
moju zbunjenost ... Zašto baš ja,
da se nađem na tom mjestu?
Zašto tog dana,
jednostavno nisam lutala
i uživala u dodiru sunca?
Zašto baš ja,
od toliko drugih
da ti se približim toliko blizu,
da ti čujem lupanje srca
i da osjetim dah na svom vratu? Reci mi, ako znaš ...
Zašto nisam kao sve druge
i zašto si mi dozvolio da te volim?
Reci mi, ako možeš,
da li želiš da zaboravim,
da ne mislim, da se potrudim,
skupim snagu i zaboravim,
ili mi bar reci,
zašto baš ja ...


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:29



NIJE ZNALA


Bila je melem što sladi
Najsočnija ukusu čokolade
Ljepota njena izvire iz duše
U očima joj sjaj male djeveruše
Bila je skromna, a ljubavi željna
Uživala u prirodi sva znatiželjna
Gdje li bi cvijet maka, ona ubrala
Tu bi se prava ljubav izabrala
Živjela je za njega i dobra djela
Ona, svima bi se odmah svidjela
Nestvarna u stvarnom svijetu
Nalik neodoljivom cvijetu
Usne meke, tople i poželjne
Za poljubac jedan, toliko željne
Voljela je njega, pravog gospodina
No, jedno nije znala, da mu nije bila jedina!


STERILNI STIHOVI


U samačke sate
(a svi u danu su takvi)
kad ni stihovi ne pomažu da se ubedim
da te imam i da me imaš
i da poetska bliskost duša
može da ispuni razdaljine između razdvojenih tela
u noći
kad mi demon ženke uzme dušu pod svoje
i kinji me jer ti nisam žena
uzmem malo barbiturata sa vinom
lako hipnotisana
i mrtva pijana
u sterilnoj postelji
u snu
vodim ljubav sa tobom
i rat sa sobom
do istrebljenja iz poezije u prozu stvarnosti
uzalud
pobedi me prokleta
prokletu
da živim od lažljivih stihova o mome tebi
i kad umirem
od istine o ničijoj sebi


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:31



BIO SI


Bio si moj Svemir
bio si moj nemir
moja jutarnja rosa,
moj sjaj u oku
moja zvijezda u noći
bio si proljeće u meni
najljepši cvijet u mojoj bašti,
bio si sve naljepše u mojoj mašti,
bio si drhtaj moga tijela
u trenutku kad sam te zeljela,
bio si izvor moga zivota,
san nedosanjani,
rijeka koja teče
bio si moje jutro
moje veče,
bio si zvijezda sjajna
koja je znala u noći sjati,
sada si bolna rana
koja je ostala u mojoj duši,
koja boli, zbog koje se pati.


SRCA LJUBAV HOĆE


Tvoje drage oći
noćas sam sanjala
kraj kreveta stajao si
i umilno me gledao Sreća me je obuzela
i vali nježnosti
toj lepoti prepuštena
snom anđela spavala Jutrom sam se probudila
srećom ispunjena
osmijeh mi je zatitrao na licu
To još ljubav u srcima je Opet jednom dođi mi u san
da te gledam i da ti se divim
znadeš dušo koliko te volim
da bez tebe ne mogu da živim I kad jednom zagrlimo se mi
istopićemo se od ljubavi
ćežnju nikad nećemo ugasiti
kao more istina ćemo se sljubiti Kao na valovima mora mi ćemo plutati
prepustit' se moru i našoj ljubavi.
I zauvik skupa
bez trena samoće
mi gorimo od ljubavi
srca ljubav hoće.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:33



PONEKI STIH


Da znam napisati poneki stih
i u njega melodiju nježnosti utkati,
prepoznao bi ga,
po otkucaju mog srca znao da tvoj je,
al ja nisam kao ti,
Kukavica sam, i po genu i po naravi,
i dok mislimo isto,
u svaki stih bi ulila tvoje riječi,
umočene u tekuće snove,
i ne bih se premišljala
povesti te kroz pustinju svoje poezije,
jer žedjao ne bi.
Pojila bi te silnom ljubavi svojih pjesama,
hranila dodirima usana,
ne bi o tebi sanjala
dok čekala bih te
i kroz tri života
Samo da znam napisati poneki stih.


SLUČAJNOST


Nije morala,
Sasvim slučajno
Na ovom istom putu se našla
Putu kojim je davno prolazila
Pa zastala. Danas sasvim slučajno
Sama zastala
Prošlost se vratila
On i Ona... Naoko mirna
Srši je podilaze
Sve, baš sve ovde se desilo... Kada bi mogla
Vratiti tren
Čežnjiv pogled
Pun nade
Polegla livada
Svedok nem Još jedan pogled
Čežnjiv
Bez kajanja i bez nade Ko zna
Slučajno ili ne
Na ovoj istoj livadi
Možda se sretnu Kao da mislima
Nadu hrani
Livada mami


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:35



DOĐU I TAKAVI TRENUTCI


Dođu i takavi trenutci.
Kad sve u mržnju bi da se pretoči,
kad sve u ledenos bi da se zatoči,
kad sve u ispraznosti bi da se spravlja.
Al pero se nikada ne ostavlja do kraja!
I takavi trenutci dođu.
Te da svemu naprosto zbogom se kaže,
te da leđa se iskane iz te surove ambalaže,
te da ode se tamo gdje više je sjaja.
Dok pero se nikada ne ostavlja do kraja!
Trenutci i takavi dođu.
Tad i bolovi svakojaki opsjedaju,
tad i sitnice za srce ujedaju,
tad učini se da sve u mutnu vodu pada.
No pero se do kraja ne ostavlja nikada.


U ČETIRI OKA


Ti, sudbino,
za moj sto sedi!
U četiri oka.
Prazne čaše.
Budne i bistre glave,
u mene gledaj!
Istinu prospi.
Udari gde najviše boli,
ne štedi ,
ženu u meni uvredi.
Lavici uzmi presto,
Borcu za sreću
Orden i pobedničko mesto.
Pticu ostavi bez krila,
isuši rosu koju bi pila!
Preseci,
uže što vuče sa dna.
Podari životu što hramlje,
odmora i malo sna!
Želja se sa svitanjem bori,
zvezda u kosi na lomači gori.
Lavirint bez kraja.
Ambis bez dna.
Samo strah...
Strah od ljubavi,
je i zid i brana.
Sudbino nečija...
Tužna i sama.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:38



GDE SI NADO NESTALA


Posvećeno ženama-borcima (životne bitke ne predaju, trpeći nepravdu, donoseći svjetlo u tamu, za tebe što čitaš.. I posebno za moju mamu)
Gdje si, nado nestala, kamo si se sakrila?? Tu sam, ženo.
Otkud tebi da sam žena, čuješ samo šapat moj?
Takav šapat kojim snaga odzvanja, samo žena-borac ima.
Otkada je čovjeka i vijeka, takva je žena svila i kamen, čvrsta,nježna,postojana.
Jakost joj je jača strana. Kad je poljem života bol ponese, ona bez riječi sve podnese.
Uzorita kao žena, takva živi za sva vremena Nada je uvijek tu za otvoreno srce


TEBI


Tebi, koju gledam ispred sebe
tebi, kojoj se divim,
pitam se od čega si sastavljena,
kako još uvijek živiš?
Tebi, što ponosno kroz život koračaš,
tebi,koja tudje dugove plaćaš,
tebi,na koju se život okomio
kao gladne zvijeri kada zgrabe svoj plijen,
tebi ,koja još uvijek traješ
tebi,koja se ne predaješ,
tebi,koja si sagorijevala u paklu
tebi,koja si ustajala iz pepela
tebi,koju su rušili razni vjetrovi i oluje
tebi ,koja si kao vučica zatvorenih čeljusti vapaj sakrivala,
glas da ti se ne čuje,
tiho svoje breme patnje i bola nosiš,
prkosiš životu,sreću ne prosiš,
I kada dodješ na kraju svoga puta
a tako neki znaju reći,da se čovjek opet poslije smrti radja,
ja nikada roditi se poželjela ne bih ,
jer će mi možda smrt biti od života sladja.
TEBI, A SEBI..


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:39



GLEDAMO SE KRIŠOM


Jesen započela s jakim jugom
Kiša sve više i više lije
Moje lice mije
Kratki su dani noći sve duže
O nama priče gradom kruže
Na stanici perona
Klupom do klupe sjeli
Ni pogledati nismo se smjeli
Svi dani tumorni i sivi
Redom se nižu
Čekam te na kolodvoru snova
A snovi nikako ne stižu
Cijeli dan je praćen kišom
Kad se sretnemo u vrevi grada
Pogledamo se krišom
Pamtit ćemo dugo, dugo
Ono nezaboravno vrijeme ljeta
U našim srcima je ostavilo traga
Nikad nikome ne smijem reći
Kako sam bila tvoja draga
Noći su bile naše
Plaže postale nijeme
Sad prolazimo jedno pored drugog
Kao dvije nepoznate sjene


ZVAO SE


Zvao se ljubav
Uronio je u njene oči
Ispijao svetlost…
Grcao je Istok
A plakao Zapad
Kada je nestalo Sunce…
Večna tama
Skrivala se iza koprena
Dugih joj trepavica…
A zvao se LJUBAV…


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:41



SANJAJ ME


Vrelina tvojih usana nemire nosi
Nek' noćas zalutam u tvojoj kosi
I izgubim još jednom sebe, do kraja
Bože, koja me kletva s tobom spaja
Što je to što nosiš u očima od čarolije
Plamen, kad se ulje na vatru dolije
Imaš me, tako lako, do konačne predaje
Čovjeka, koji se zakleo da srce ni'kom ne daje
Zalud je riječ, tvoj miris je sve što postoji
Izgubio sam dušu, rastaču je dodiri tvoji
Na rubu usana sve si svemire skrila
Moja propast i nestvarna, nebeska vila
Sanjaj me, jednom samo, dok igraju se sjene
Sanjaj me, nek' umrem opijen, kraj čarobne žene


SREĆA U BOLU ROĐENA


Твоје сам име на срцу истетовирао
Додуше скраћено, да походимо те ја и снови
О теби песме сам спевао, и на гитару их свирао
Још стоје на зиду урамљени веридбени прстенови.
Ти... моје све... била си, и душом сам те звао
Миловао те погледима, к`о сунце славуја док поје
Љубио сваки део тела твог, све сласти са тебе брао
Чешљао уснама предивне косе... од сувог злата боје.
Сваки твој поглед у благослове је водио
Речи твојим уснама изговорене, волим те, по мојим текле су
Код загрљаја наших тела у тебе бих се стопио
Последње речи "Збогом мили мој" к`о ватре пакла пекле су.
Све дугине боје љубави, и сви осмеси тихо су сагорели
Плакали смо у греху свог избора, док потоци суза су лили
Чак и они што су нас мрзели, љубав нашу нису преболели
"Што се не волите више"- рекли би и горку жуч пили.
Срећа у болу рођена, нешто најслађе што се деси
Рука у руци и осмех широк и драг, ми поново смо скупа
Наша тела небески спојена,заљубљена, на истој адреси
И срца два ужарена као једно, од среће лудачки лупа.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Uto 13 Jun 2017, 10:43



ПОРУКА АНЂЕЛА


Ћутњом сам испричала
И срцем поруку Анђела Разговарам у овом дану
Са нерођеном децом
Анђелима неба
Говорећи им о љубави
Коју носим у себи Нанизала сам их на поду
Попут зуба доње вилице
Да чују и да глас не оде у етар
Лазар Петар Аглаја Уранија
Сви певају оду радости Очи им не видим
Чујем тихе уздисаје
Попут смарагда
Низ нејака ребра Истином
Започињем причу
Која је у мени непозната
Истину коју ми
Подарише Анђели
Исписану на пергаменту
Влажном од њихових суза Дојкама својим подојила вас
Душманин је у ноћи кад
Гавранови крици се чују
Откинуо расцветале брадавице Ћутњом сам испричала
И срцем поруку Анђела
Одлетећете
Рану отворену и шаку соли оставити
Да бол и пусту стазу живота осећa


IKAROV LET


Misao što postaje tako snažna
želja tečna, visoka, svijetla,
visinom svojom platonskim sjajem
moli srce da pusti suze, nestane i stvori more.
Modro more u odrazu sna i želje,
slobode, pada.
Misao što postaje tako snažna
želja blaga, duboka, tamna,
dubinom svojom
izgubljenog sjaja
nestaje iz neba
u vječno
more.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:47



NE PLAČI, MOJA SMRT NEMA IME


Sve sam ti rekla o mojoj sobi
u tumornom svijetu beztjelesnog zraka
u kojoj sam krštena za nekog
dok noću nastupam kao porezna prijava
sa klimavim istočnim grijehom
Opet sam poginula u osnivanju ljubavne države
kao velike umjetnosti sa posljednjim rezervama glasa
Ne plači
Smatram to nesretnim slučajem u kojem sam stavila sve na kocku
sa jednim izlazom za osoblje
Skupe su karte za brežuljke na kojima ljubav galami
dok ispod mravi ne svijetle pogledima
u kojima kiše sviraju violine
Ja ne mogu korake objašnjavati i nije to Ljubav...
To su žmarci od pauka
koji su izašli iz svojih rupica u kojima vlada red i smisao
Moja Smrt je foto aparat
u kojem je ostala minijaturna oluja
počasnog ženskog gosta sa iluzijom
u saradnji sa muškim ostacima
Ne plači
Moja Smrt nije tragična
Smatraj je smiješnom kao svaku moju smrt
Zaspala sam nad stihom
Eksplodirala kao brončana kapsula
puna goriva iznad okeana
u kojem je svaki luđak unikat za sebe
kao propali vizionar
bačen sa panoramskog prozora
u nadi da će se spojiti s nečijim krilima
Ne plači
To je samo jedna od mojih smrti
koja se smrači kad sklopim oči
kao bešumna apokalipsa
To je završni efekt
nevinosti pred sudom
Otvorio si uzdahe
pokušao na svom tjemenu
sagradit novu kuću
Nisi uspio
samo si ostavio crno bijeli tisak
mojih suza koje su krenule
novom brzinom kao kovitlajuća masa
Sve sam ti rekla u uvodima teškim
Sve si saznao o vodama polurobijaškim
od pomrlih mladih majki
Ali nikad nećeš saznati
kakvu boju imaju neuroni
koji ugibaju noćas...



Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:48



DJELIĆI TEBE


Pospremala sam djeliće tebe
što drugi od tebe uzimali su,
otkidali, odbacivali.
Hodala za tobom,
za njima,
nevidljiva.
Sve dobre i loše sreće što nudio si,
misleći valjat će im,
odbačene spremila sam,
učila na njima, oblikovala.
Sve suze što pustio si zbog njih,
malo im,
gazili ih gordi su,
u dlanove svoje,
razbijene i zgažene uzimala
i u školjku da biser stvore, stavljala sam.
Riječi što kazivao si im,
vjetru ko zmajeve puštali su,
tražili nove, bolje, trajnije,
iz vjetra odbačene
izvlačila sam,
za tebe, zbog sebe, zapisala sam.
Poglede, što nemoćni
izgubljeno lutali su tražeći,
u dubinu svojih pogleda spremila sam.
Svaki komadić duše što od tvoje ispili su,
svojom napojila sam.
Sve djeliće tebe,
otkidane, odbacivane,
njima nedovoljne,
svojom ljubavi u osmijeh licu tvom,
izvajala sam.


DODIROM LAVANDE


Na krilima vjetra letjet"bih htjela
Korakom lakim uz vlas
lavande proći, beskraje plave
dahom pisati u ritmu bez kraja
što preko granice vode.
Udahnuti dušom..
upijati kaplju rose,
u plavom ogledalu
ogledati ljubičaste oči
u njima lahor biti..
Šapatom tebe pronaći.
Dotaknuti dodirom svile
Ubrati poljubac..
u polju lavande ..


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:49



JA BIH DA SE LJUBAV ZOVE BUBANJ


Ne znam što se događa
Možda sam ja naopaka sumporna kiselina
i prskam zvjezdice koje izniču iz prašine
I kad pomislim da je sve onako kako treba biti
opet neki Vragovi plešu uvertire za vlastite valcere
Svake godine izgubim dio sebe
Ima me još malo sa mirisom naftalina
Ne znam što je Svijetu, možda klimaks, možda Tumor
Možda se trese zemlja
velikim i malim stopama odapetim u krv muško-žensku
Valjam se u blatu poluživom
Samoj sebi vičem Naprijed
Ne prodajem se onima sa ekstazom starih slava
u krvavim cipelama jer ja sam ponekad duh
dok ne svanu zore sa novim doručkom
kao jezivom kašom
iako pišem nove bilješke u svijetu
gdje šahovski skakači imaju svoje misije
Ti si iz starog svijeta
Kad zakloniš dlanom vlastite poraze
iz mene ciče vampirke
pretvorene u posljednju ženu
koja je svoje žive rane pregrizla
Kad se svih devet prstiju zapletu u tvoju kosu
onaj posljednji milovat će samu sebe
jer ne postoji nitko da mu istovarim sve iz prsnog koša
dok roni u mojim očima
Ti si iz starog svijeta
i ne daš da sve bude na pravom mjestu
dok su rasprave mokre
sa živim uzorcima tvojih tepiha
a prošlost kičasta
kao višestrofni napjev u areni
gdje su gledatelji obrisi mrzovoljnog drveća
Stavi me na štednu knjižicu
Nahuškaj vjernost psećim kostima
i Voli me na sceni kako hoću kako ne znaš
Daj mi prekidač da otkočim mutnu dugu
i pretvorim je u bariton
koji se drži svog glasa dok urlam i trčim
za trncima koje poklanjaš
i ne pokušavam ih otjerati hodanjem
Jer, stigla sam da izbrojiš
koliko mi je šetnji ostalo
između propusta snova
i košmara mašte
Dok prolaze normalni ljudi
sa šeširima i bradama
Ja želim da se Ljubav zove Bubanj
i da ja budem Nenormalna



Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:50



ZLATOKOSA I ZLATOUSTI


Ne tuguj, Zlatokosa,
tuga će te pojesti.
Pusti nek’ crknu aveti iz prošlosti.
Ne krivi ni sebe, ni mene,
ni naše olovne korake
za ovaj jaz između nas.
Pa, zar smo mi htjeli
da ovako nam bude?
Jesmo li htjeli bol
kada smo rekli “zbogom”,
čupajući srce jedno drugom?
Mnogo sam patio, Zlatokosa.
Tuga me je pojela
u danima posle nas.
Izgubio sam sopstvene oblike.
Ovo više nisam ja.
Ovo je eho onog što sam bio.
Prolupao sam, Zlatokosa.
U sutone sam odlazio na obalu
i pričao sa talasima i školjkama.
I po zrncima pijeska tražio
otiske tvojih stopala.
Viđao sam te u mirisima
algi iz morskih dubina,
u dašku vjetra,
u čašama vina.
Jednom si mi u polusnu
namignula usnama
i rekla pogledom:
Ne tuguj, Zlatousti,
tuga će te pojesti”.
Od tada sam na nebu.
Igram ulogu oblačka
koji plače kišu
na tvoje prozore
u siva sjutra,
tugujući zbog tebe tužne.
Ne tuguj, Zlatokosa,
tuga će te pojesti.
A ja ću zamoliti lahore
da me pretvore u plavetnilo,
u vedro nebo za tebe.
Rodiću ti sunce
i iznjedriti zvijezde
da ti život bude
kao poezija koju snivaš.

Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:51



SVIRAO SAM STVARI SLATKE


Svirao sam stvari slatke
za guske mačke, kokoši i patke
često u ritmu jazza, bluesa i rock and rolla
al ostala bi samo istina gola
jer sve je to za očistit dušu
cikloni kad kad kroz nju pušu
i kad se nepravde izdaleka vide
a malo je onih što se zbog toga stide
bio sam i u ritmu šansone
u ime davne ljubavi one
a kad bi frustracije bilo dosta
svirao sam ispod Hendrixova mosta
jer sve je to bilo za očistit dušu
cikloni kada kroz nju pušu
i kad se nepravde iz daleka vide
a malo je onih što se zbog toga stide
A na koncu uvijek, i na kraju balade
kao i svakog običnog dana
dok svodim račune
lijevo i desno od moga stana
pjevaju zvukovi Trešnevačke
stambene zgrade

GORE OD TUGE


Sve ređe
svraćaš u moja sećanja
i lakše mi je da za to optužim tebe
da si me prestao voleti
( bar ću pisati pesme tugovanke)
nego da osudim sebe
( na progon iz poezije)
priznanjem da te zaboravljam
jer me više ne boli
čak ni to što me više ne voliš
bar za toliko
da stihom zaplačem za sobom
zbog ravnodušnosti
ne tvoje
već moje


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:53



DOBRO JUTRO TI KAŽEM !!


Opijena snom
Sakrivena u prvom jutarnjem zraku
koje obasjava
Sve čežnjive struje
Mojim venama
Bujica koja teče ka'radosnom danu
u buđenju ogledam se
U oblaku plavom
Kao u tvom oku...nekada
Dok si mamio osmeh sa usana
neizrecivo a razumljivo
samo nama...
ono o sreći ...dotaknuće
tek da osetimo da smo živi...
Budimo li se sada
ili još snevamo...negde, neka jutra
Veselija toplija
Kad ne beše tužna usamljenost
naša sena neumorna
što nam stopala ljubi
priljubljena uz nas
na različitim stranama sveta...
Ko' smo?...ako nemamo kome
poželeti Dobro jutro
ako nemamo s'kim omamljeni mirisom
jutarnje kafe i strasnih noći
Ostavljenih u toploj postelji
čupavi i mamurni
Ali ne i umorni
Već opijeni od sreće... ne potrajale...
Kako da se budimo
U čemu smisao da tražimo
Kad' smo ga prokockali
Kao na ruletu
tvoje crveno moje crno
A loptica iskočila i još traži svoj vrtlog
I zaustavljanje...
Eto, pozdraviću prvi jutarnji zrak
koji prodire kroz zaleđen
januarski oblak I gledam ga
Ali više u njemu ne nalazim
boju tvojih očiju...
Ko' si ti? Šta si ti? Pitao si me
Tada nisam znala da ti odgovorim
Jer samo sam ljubav bila
sluđena srećna...ne znam...
Sada ću ti reći Pa ako vidiš
Isti ovaj sunčev zrak što probija oblak
Odgovor znaćeš ja sam šaka pepela i praha
Malo duše i uzdaha Eto dobro jutro ti kažem
Pa kad god do tebe stiglo.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:54



ŽENA SA SEOBAMA...


Dobro ti došao dan u kojem ću te sresti zalutala od svih svojih lutanja pod čarobnim svodom
u kojem ćeš povjerovat da nisam trenutak
koji vrišti preklopljen i ide dalje
u kojem ćeš saznat da nisam od uzdaha koje pustim
pa zatvorim u teglu eurokrema i zalijepim za gorčinu želuca
Moja vjera zove se Ateizam Vjerovanja
i kad puknu prsti kao balončići dječji
u letu na oblake
ja znam sve ono što ti ne znaš
neki grijesi traju predugo
Dobro ti došlo more moje u oči tvoje
ja nisam ona kojoj ćeš zamrsiti kosu jednom
i zvati me sa prozora da se vratim ondje
gdje svi Bogovi u tebi još su živi
a sve prolaznosti moje sliče na grla
baba narikača koje vole vragove svoje
dok djedovi sjemena pakiraju za Božji miraz
Možda ne čujem kako se gasi svjetlo
Možda ne vidim kako nešto mrmljaš
Dobro ti došla ja sa hrabrošću
koja je sila kao posljednja nada
i nema mjesta za nekakve probe
jesmo ili nismo
Ti znaš da iza mene uvijek pješači moje srce
a naprijed zaključana je brava
U jedinoj noći za umiranje sa putnom torbom
Ja nisam ništa osim epiloga
koji je pokušao zakoračit
u tvoje cvjetne gredice
da odlomi ružu
oko koje su poskoci ženskog pola
Sklona sam ući u tvoj zrak
kao sprava za okidanje i svaštara svjetska
gdje magija izniče iz ničega
gdje je kletva pad u beskonačnost
Ne zavodim te
Samo te pitam
Možeš li izaći iz crne mase publike
da živiš kao fenomen sebe
u mom sivom srebru mreže
gdje ne želim plakati
Ne zavodim te
Samo ti kažem
Kad ostaviš rubove svoje u zadnjoj kući
u kojoj vjetar ne umire nikad
Kad pomakneš fotelju
u kojoj sjediš kao vojnik
koji podučava ostale
Bacit ću realnost i zvižduke
Ljestve od konopa pustit ću dolje
u to srce muško u koje sam stigla
kao turist u šarenoj košulji.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:55



PONOĆNE MISLI


Sunce obrnu poslednji točak svoj,
zaroni u zaton skroviti i počinak svoj.
Dan se uputi u svetu što s' druge strane čeka.
Na istoku mrak...
Vladaru neba, spasi mi dušu krhku,
milošću svojom digni je kad padne.
Laka je varka da sve lepo dugo traje,
smrt je, na nadu i sreću ljuta
i ljubomorna prokleto.
Vreme,
ma, neće stati,
ponestaće nam smeha i plača,
a čežnja moja...
neznam ko će me od nje spasti,
da iz jarma plamenog izađem,
oči me njegove svezaše k'o roba
i žaliću uvek njihovu krepost i lepotu.
Istina je ova, k'o život duboka...


PLAČI JOŠ NOĆAS


Plači voljena ne stidi se,
ja se stiditi trebam
jer sam dijete u tebi ponizio
čovjeka u sebi uzvisio.
Plači jos noćas
ojačaj srce
i otidji od mene
putem mladosti koja ne vene.
Ostavi me molim te
moje noći nisu biserne
a tvoje su zlatom protkane
k'o tvoje oči sanjive.
Plači još noćas
imaš vremena
neću ti smetati
da me okaješ.
Da se pokaješ
što si mi dala
sve i najbolje što si imala
a ja sam sve prezreo
i u blato bacio
nisam cijenio.
Plači još noćas
i onda kreni
ubij i zadnji trag nade
da me još uvijek voliš
u meni...


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:57



PAVEZEOVA I MOJA PESMA


“Doći će smrt i imaće tvoje oči “
Pevao je pesnik Čezare Paveze
Nisam ga razumela
Misleći, Bože
Kako ti pesnici nemaju mere
I lako se igraju teškom rečju
Samo da ljubavi daju na veličini
I pesmi na težini
Slegala sam ramenima
Smrt je smrt
I dešava se jednom svima Nisam znala
Da ću umirati ovako mnogo puta
Po buđenju iz sna
U kom sam mu i dalje ljubav
I ljubim mu oči
Utopljena u njegove zenice
Kao u reku
Na čije dno bih da potonem
Okamenjena u belutak
Dovoljno veliki i težak
Da ga voda ne izbaci
Ni kad proteknem Ah, Čezare Čezare
Istekla iz njegove ljubavi
Nikada nisam ljubila život
Kako ljubim svoju smrt
Došla je
I stvarno ima njegove oči


RANO MOJA


Vječna ljubav ?...!
Vječna tuga ! ?
Ubogost si i bogatstvo kao u bajci
Braće Grim
Ti si moja opsesija,
To me hrani i ubija.,
Neznam što ću s tim.?
Očigledno nismo bajka.
Već magla i dim.
Sa vihorom
Prohujasmo
I nebitno više šta smo.
Nismo ljubav.
U te snove
Samo zalutasmo
Il samo ja
Tu zaluta.?
Rano moja ljuta


Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   

Nazad na vrh Ići dole
 
MIRKOVE PESME
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 33 od 36Idi na stranu : Prethodni  1 ... 18 ... 32, 33, 34, 35, 36  Sledeći
 Similar topics
-
» Bezobrazne pesme (bećarci, Crven Ban itd,.. )
» Trazim note od pesme
» Trazim note pesme
» Trazim note pesme
» Trazim note -Pesme za decu

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
VRANEŠKA DOLINA MI - RA :: MIRKO D. RAKOVIC (MIRKOVE PESME)-
Skoči na: