VRANEŠKA DOLINA MI - RA
Dobrodosli


Sajt stanovnika Vraneške doline
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 MIRKOVE PESME

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 18 ... 33, 34, 35, 36  Sledeći
AutorPoruka
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 08:59



LAŽNA STRANICA


Mažem oči maskarom
iscrtavam lice šminkom
stavljam masku drugu
samo da sakrijem tugu
oblačim kaput od laži
Odlazim koracima brzim
kližem se k'o po ledu
ulicom uskom strmom
navlačim kapuljaču do čela
izbjegavam da me itko gleda
Sve zbog tvoje nevjere
kako su mi prisjele
tvoje oči zelene
u njima sam sreću tražila
ljubavlju glad utažila
Ja ti bila usputna stanica
iz knjige potrgana stranica
sve ti dala što si htio
mislila ludo me volio
Doma ti žena i djeca
željna muža i oca
na dvije stolice sjedio
obje se polomile ispod tebe
tako ostao bez ijedne
Obadvjema srce slomio
briga te nije uz obje se griješ
ispod maske se kriješ
dobrog čovjeka i ljubavnika
Napustit će te jednog dana
ta tvoja lažna krinka
lice će ti bit stara maskota
na njime će bit ispisana
lažna stranica života


OPSESIVNO STANJE


Opsesivno stanje ulaz u traženju izlaza iz zaboravljenog vremena repriza bježanja fobija
preko prostrane čistine
izvan naslučujučih granica ritual hrabrosti bez povratka


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:00



NAJLEPŠE ZORE


Hoću da pišem, ruka stoji srce preplašeno
tuče, udara osećam nečega se boji.
I predosjeća ono i radost i tugu
predosjeća sada patnju i bol
zgrčilo se k'o rana živa
kao da je neko posuo so
Preplašeno k'o mali tić
steglome u grlu ne mogu izgovorit' ni reč
A znam da bol si Ti Okrečeš se i odlaziš bez reči
nanosiš bol ljubavi našoj
gaziš po sreći. A snage nemam
da ti kažem ostani.
Kud li nestaše naše sretne noći zagrljaji nježni a ko deca smo im se radovali u svitanja jutarnja
slušali prvo cvrkutanje ptica
udisali na prozoru miris jutra
radovali se prvim zracima sunca
Znam, odlaziš zauvek a srcu mome si bila jedini lek
I prije tebe ranjeno je bilo
uz tebe ljepoto moja
skroz ozdravilo
ni ožiljka ostalo nije
Iz čista mira
bar ja tako mislim
odlaziš
Dali i tebe u grudima steže
u grlu davi
jesu li i u tebi kao u meni
duboki tragovi jedinstvene
ljubavi naše
Koračaš polako
stižem te
grlim nježno i jako
poljubac jedan velik k'o more
sretan put ti želim
i gde god bila
da sretna budeš
a na nas nek te sećaju
najlepše zore.



Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:02



HAOS ŠARENILA


Dalek je put do cvjetnih livada
Preko brdovitih gora i jezera
Bez suputnika i kofera hodamo
Suvišan teret smo i sami
U haosu od crnoga šarenila
Nosimo na leđima poroke i poljupce
Za lažni svijet, trajne pozajmice
Zagrljaje što ostaju do prve kiše
Tu nema veze stabilne da odstoji
Preko noći, samo poziv upomoć
Prazan ekran, ravna crta na holteru
U haosu se ljubimo, jer to nam je dom
Otvaramo krišom avliju morala
Ništa novo ovdje se ne dešava
Tuđi su nam gospodari srca
Otkad smo se kopirali
U one što se drže dušama
Haotično se vole iza zatvorenih vrata
Sa ranom kišom u sred podneva
Padaju zvijezde a sjaji kamenje
Kako je izvana, tako je iznutra
Svanulo nam je zajedničko sutra


I DA CVETA, CVETA, CVETA ...


Od nekud si doleteo
na srce mi sleteo
seme ljubavi spustio
u srce ravno Pritajilo se, klijalo nije
nisam ni htela da pusti žile
po srcu mi Stablo cvjetno, mirisno
do neba grane pružilo
sunce k'meni privuklo
oblake razgrnulo Sad nebo plavo
i sunce žarko grle me. I cveta svakoga dana
sve lepše i više
lahor lagani
latice njiše Mirise ljubavi šalje
na sve strane sveta
da nikne ljubav
u srcima svim i da cveta, cveta, cveta


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:03



TU SAM SASVIM


Tu sam sasvim jednostavna i skromna
stojim pred izazovom,
ponekad sam tužna, ponekad umorna
tražim izgovor samo da te vidim
pod nebeskim krovom.
Tu sam tek da znaš da sam uz tebe,
i da sem ljubavi i razumevanja ništa nemam,
neke me misli kroz rime slede
zavrzlame rasplićem,
odušak ovom trenutku bi da dam...
Samo da ne budeš sam...
Tu sam,
kao vetar okrećem se stranama sveta
i pogledom te tražim,
raširila sam krila svog poslednjeg leta
ali da ti poletim, nikako da se odvažim...
Tu sam
u svakodnevici koja kotrlja želje
i prosipa ljubav tek da mi dušu ugreje
ruke moje bi zagrljaj tvoje htele
da me bezazlena šala od srca nasmeje...
Tu sam, ne dam te ja nikom
potrebno mi je vremena da spojim
obećanja, pokidane niti...,
i tiho zakoračim u tvom svetu prvom prilikom
jer sa tobom želim svoj san ostvariti...


SJENA OD ZRNA


Izvoli, idi, najmilije moje,
aveti rata su već među nama.
Slobodno idi, neću da klečim
i da te molim.
Neću ti reći ni da te volim,
nit' da se tuga rađa u sreći.
Al' samo jedno bar mi dozvoli...
da te u riječi s usana ljubim,
u slatko „zbogom“
koje ćeš reći.
Izvoli, raduj se tugo u meni,
slobodi raduj se, najmilije moje.
Al' tvoju opet ću ljubiti ruku,
kad mi se misli u san zavuku.
Pa kad mi nestane krvi iz vena,
blizini tvojoj postaću sjena.
Od onog mene ostaće kosti
kada me prekrije zemljica crna.
Jer bila si mi najmilije moje,
ja tebi sjena, sjena od zrna.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:05



JELENČICA


Dobro jutro Jelenčice
jesil' poranila
jel' to rosa
tvoje lice umilno umila Rascvetana
obučena
u lepe lila boje
tako nježne
baš ti lepo stoje I čele si napojila
nektarom u zoru
puno ih je
vole tebe
i tu lila boju I mene si mirisom
jutroske opila
tu lepotu tvoju
duša mi upila Cvati, cvati
Jelenčice
uvik lepa budi
kako ti se samo dive
kada prođu ljudi.


OVAMO POGLEDAJ


Kapaju reči
po zemji iz usta
dok vučem korak
kroz rodni kraj,
zeljo moja
i ti si pusta
kao i ovaj
napušten raj. U steni ladnoj
ja nađoh strast,
iz nje je niklo
najlepše seme
pod nju su pali
i mi ćemo past
neka nas još,
nije nam vreme Gustinu sreće
presušit će tuga,
sunce zivota
gubi svoj sjaj
tišina se gosti
ja sam joj sluga
o Bože okreni se,
amo pogledaj.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:07



TUŽNA, SLOMLJENA, LJUBAVNA


Oduvek izgubljeni u krug razasuti kao slova nesastavljena u reči
zar bih trebala da klečim dok uzdišem
i suze ne brišem I ne molim?'!
Tvoja je prisutnost svuda oko mene
pogledam li u bilo kom pravcu
tvoj se lik sa osmehom javlja
A znam da me, tamo negde polako zaboravljaš
Ne nedostaje ti moj dodir, moja slomljena tišina
ispresecana bolnim uzdasima, zašto sve mora biti tužno
Zar smo mi bili samo bolni trenutak, kratkotrajna sreća
Par neprespavanih noći, razdraganih dana i kraj
Za sva vremena. oduvek izgubljeni
kao slova razasuta pa se u krug vrte a reči ne sklapaju
Potrebne kao lek, kao melem za dane koje smo imali.
Znaš li da za mene nije kraj
Ne dam se otkinuti od ove čežnje koja me prožima
dok prebrajam po uspomenama, kao po ruševinama sreće
Da li i tvoja sreća liči na ruševinu?
ili si ti bio deo neuhvatljivog trenutka
Što u meni još uvek odzvanja prožima kroz krvotok
pa udara u srčanom ritmu i lagano izvire iz neba mojih očiju
u kojima si voleo da se ogledaš kao u ogledalu
Moja je duša,skrhanih krila I samo razasuta slova
kotrljaju se do prostranstva dalekih praskozorja
U kojoma možda jednoga dana poželiš da ničeš.
sa suncokretima i poljskim cvetovima
Kojim si nekada kitio moje kose
I otimao ljubomorno vetru,
Svaki pramen da ih ne mrsi.
Sada je tvoje telo i njegovo bitisanje
U mojoj nepoznanici...
Ali vidim na nebu
Na Nebu
Blještavicu s' tvojim pogledom
Pa eto pokupiću iz ovog vrtloga
sva slova
svaki izgubljeni odjek
i baciti šapatom u vihor
Ne bi li te zapljusnula koja reč
I dala ti moć
Da pevaš


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:08



MOJA LJUBAVI SVETA


Kroz mramor ćutnja
mozaika i svoda,
u odajama hrama ljubavi i
nekim drugim očima,
tugu prostirem u vodi
cvijeta lopoča.
Kroz siva neba,
poklanjaš mi Sunca neviđena,
blistava,
biserni sjaj Mjeseca.
Drhtiš tajno očima,
svijetliš stihom horizonta.
Dodirni kamen kraj žednog cvijeta
i pitaj me, da li sanjam
u zagrljaju vjetra?
Maštom te ljubim,
tebe, daleki moj
ruke uz litice stisnem
u očima skrivam zaborav,
srebrom ogrnem
da ne zaplačem u jecaj.
Molitvom te zazivam,
perivojem latica i cvijeća,
udišem miris tvoga tijela.
Bljeskom ne traješ,
zorom nestaješ...
evo zrake nas miluju
svilom jutrenja,
ljubim te, moja ljubavi sveta!


NEMOJ SEBE


Nemoj sebe pred istinom da tražiš
hoću večita nada da mi ostaneš
izdanak nerascvetani
želja koja će se jutrom buditi
ljubav zalivena pogledima
naših očiju uvenuti neće
inspiracijama mojih pesama
biće večna baš onakva kakva je
vremenu i potreba, budi srećna
u oreolu pogleda pesnika se našla
postala sI srećna žena
idejom ne slučajnog
trenutka
nagrađena


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:09



PERON RASTANKA


Vjerujem čvrsto da imam prava na tebe,
dok na peronu rastanaka,
toplim mekim usnama ljubiš promrzle mi prste
odgadjajući putovanja.
Trebam li ti reći što ili šutjeti!?
Prekinuti plimu znanih riječi što u prste šapućeš mi
ne pomičući se s perona rastanka na kojem vozovi tutnje, gaze nas!?
Drhtim dok privijaš k sebi me,
upijajući svaki osjećaj prijanjanja tijela mog tvome.
Dodire ko oštricom urezujem u sjećanja,
tako snažno, da suzama krvare.
Ne znam kako ti reći da sam ostavila kofer
u koji sam čekanje, usamljenost i čežnje spremila.
Ljubiš mi promrzle prste odgadjajući putovanja,
a ja, vjerujem čvrsto da imam prava na tebe.


POTRAGA ZA HLADOM


Saslušam svaku misao tvoju što podamnom ko morske struje
se rastežu i sve to nebrojano puta kroz svoja cula nalivao,
a i dalje bih ostao zedan tvojih zagrljaja,
dok nas nas susret ponovo ne zaplete vremenom.
Jos mi je miris tvojih usana ostao na uzdahu
mome da drema, i ceka one dane o tim
trenucima da razmislja, al djavo neda mira,
vec s prvim obilnim sekundama zagrljeno kroz
zrake sunca docekuje moje ruke, nada se tvom
povratku sto ce da mi se vrate.
Jos se oseca miris onih zelenih krosnji iznad nas,
po neki odsjaj sa suncevih dodira izmile kroz tu
krosnju, ne bili dohvatio i okusio nasu zedj sa usana.
Omorina je krenula u tu nasu ulicu, gde su ljudi bili
parkirani na zidinama onako skriveni od suncevih dodira,
a ni mi nismo bili na kraju te aleje susreta samo su nas
posecivali obliznji setaci umornih koraka, po neku rec
dobacivali pogledom dok smo mi zajedno uzivali u prvim
slastima tvojih toplih cokoladica.
Potraga je sustigla na obodima tvoga nosa, nejakim dodirom
vlaznog jezika, sustiglo nas je sudaranje, znamenitosti
vlastitih uzitaka.
Pogled tvoj se zagubio medju prvim poljupcima moga vrta
to je ono drhtavo ogledalo bisernih kapljica mesecevih kisa,
a verujem, da samo njegova jezera prostiru se kroz doline
tvojih cistih izvora, toliko ciste da se kroz tananu pukotinu
misao tvoja opisuje a nad povrsinom, izgovara sa recju.
Usne su bile mekane poput latice ruza, ne u jarkom sjaju,
sasvim dovoljne da ometaju kratke uzdahe tvoje dok su se
branile da krenu u vrele ruke da obgrle izvore rubina moga srca.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:11



MIMO IZGUBLJENE


Što je to zimski okvir
Bacilo na sjenu rascvale duše
Gdje su niti od kapi kiše
Da latice ne presuše.. Što se to vuče gradom snova
Odzvanja i grabi u okove mir
Što je to od posebnih jače
Pa baca zrake svjetlosti u vir. Kome li su drage suze
Da kiti svoga osmijeha početak
Smeta ovom svijetu
Kad si nečeg dobrog začetak. Baš mi se neka pitanja roje
Dok oči na počinak spremam
Baš mi se pjeva sretnija pjesma
A za nju naslova nemam.. Ma tko to bira slike života
Pa se poigrava sa njima
Dok album uspomena čeka
Praznog mjesta još ima.. Prestaje odzvanjati gradom.
Sjena je na put pošla
Izgubljeni ostaju nigdje
Dušo, dobro mi došla


PJESMA


Voljela sam onda kada mi je jutro
u pogled sletilo, kada mi se ptica
u smijeh gnijezdila,
i kad mi je leptir, ispod kože spio.
Voljela sam kad
mi se svilena haljina
stidjela tvoga pogleda,
a grumen stidnje šuštao u grlu.
Voljela sam kuštravo zamršeno čelo
pod mojim nagim
dlanovima, da tješe
da puze nježnošću
žene, i mek odjek
daha na usnama, tek I tebe, tako stvarnog
rezistentnog na ljubav,
a sav si na nju mirisao,
puštajući simfonije.. koje sam se pravila da
slušam, a nisam...
Samo sam te disala
i očima pila, umirala,
i neka sam.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:14

VOZNI RED PO NAVICI


Migoljimo se između slepljenih trepavica
Iskradamo ispod snenih kapaka kao lopovi
Raščupani i vreli od noćašnjih havarija
I svako jutro isto… po ustaljenoj navici…
Rastežemo ono malo snage što je ostalo
I usput se ujedamo za srca ni kriva ni dužna
Zbog malog prostora za našu igru i predstavu
I svaki dan isto…po ustaljenoj navici…
Odlazimo bučno ostavljajući trag nezaborava
Da zapamtimo mesto gde ćemo se vratiti
Pokunjeni kao da ništa ni bilo nije
I svako veče isto…po ustaljenoj navici…
Navike ne menjamo jer su samo naše
Jer kakve-takve LJUBAV se valjda zovu
I pevaju najlepšu pesmu što cvate
Iz glasova izleglih grlenih ptića
Na raskršću hiljadu prašnjavih drumova
Po istom voznom redu…po ustaljenoj navici…


ZADNJA ŽELJA


Poljubi me kao što more ljubi obale svoje,
i šapatom ih daruje lančićem od pjene…
Poljubi me strasno,
kao munje što spajaju rodno nebo sa zemljom…
Zagrli me poput maglovitog jutra,
koje miluje cvjetne livade i polja,
tamo gdje su plahe košute orošenoga pogleda…
Zagrli me strasno, kao što pamučni oblaci,
grle vrhove planina, planina gdje bogovi žive,
od nekih starih davnina…
Poljubi me poput kolibrića,
dok požudno uranja u rajski cvijet,
opijen njegovom magijom slatkoće, životne lakoće…
Samo me poljubi, ti kojoj se svaki dan molim,
ispod raspela samoće… Da, ti, poljubi me i zagrli ,
onim nezaboravnim dodirom od nektara…
Samo to mi je zadnja želja,
poljubi me kao što nitko nikada,
na ovome planetu,
osim tebe ljubio nije…



Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:15



NE PITAJ


Ako te nocćas sjeta dotakne
i srce od bola zajači
znaj to jedna zvijezda gasne
na tvome horizonta kleci
I ne pitaj je noćas ništa
pusti je samo da šuti
suzom liječi utrobe zgarišta
što niko ne zna nit' sluti
Nekad je i ona srećna bila
u svoj ljepoti sjala
koljena nježna je ogulila
kada je naglo pala
I ne pitaj je zašto je zgasla
što više nikom' ne sija
s pepelom joj se ljubav srasla
iz zgarišta klica ne klija


ČOVEK NA RUBU SVEMIRA


Neka mi sude što sam volio
Od tebe smrtno obolio
Tražio raj u paklu nemira
Čovjek na rubu svemira
Ko bi ljubav razumio
Bolje nisam umio
Slijep za Boga, slijep za ljude
Neka mi neba bez tebe sude
Budala, usamljenik bez cilja
Putnik između mašte i zbilja
Neka me vjetar odnese kući
U ludilo, bez kucanja ću ući
Godine ništa ne vrijede
Izgubljeni zauvijek iluzije slijede
Moja je stvarnija od svih
Kralj zabluda, ne bježim od njih
Kraj svih "pravih" ja biram tebe
Izdat ću sreću, izdat ću sebe
Tražim raj u paklu nemira
Čovjek na rubu svemira



Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:18



LIRIKA NA TAJNOM ZADATKU


Dolazim tebi kao tragičar sa ukosnicama
dok mi pričaš kako mi je stih
drugačiji od imena Progoniš planetu s koje sam pala
osamljena i neprobojno crna Sve je ovo Neznan muško moje
u koje treba da padnem
sa skakaonice zvane čežnja
u tvoje ruke Sve je ovo san glasni
u kojem hoću da budeš
sluga moje cirkulacije Pristupi mi licu
Pokupi kapi divljeg teksta
Prođi mi rukama kroz kosu
Sprijatelji se sa zmijskim cvijećem uvelim
Dodirni mi epsko mjesto
u kojem rastu male vučice
koje rijetko izađu iz istočnih jama
prema zapadnom suncu Zavedi me jače od dojenačke mimike
dok si bolji od nečistih blizanaca
za jednu novu ženku
imaginarnog hrama Ja ću ti puniti srčanu sluz brzinom
kao silom nasred časa
i neću ti dozvoliti da kažeš
ista si kao svaka
dok puštaš muški projektil
iz sebe na mene
znan kao jednadžba u kojoj zvijer
mora nahraniti svoj ego
zaboravljajući da čučim u mraku u kojem si mi ispustio ruku Ozidaj grob u sebi za mene
Kad se vratiš kući sa moje sahrane
zapali dvije svijeće lijevo od freske anđela
Jednu za izgubljeni novčić između karata od starih zakona
ostavljenih na remontu slova ljubavnih
Drugu za moj glas koji je zakasnio s krvarenjem
posnog života i pretvorio se u jedan tren
u kojem si zagnjurio lice u sve vode moje prolaznosti Sve je ovo Neznan muško moje
Ja sam pobunjenik izbušenog srca
od aparata s krunom Mjeseca
koji još uvijek može sebe skratiti
za novu pjesmu bez psovki
u kojoj ću priznat
da je ljubav sreća


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:19



NEVIDLJIVA


Pokrivam se samo sa tobom
mekim pokrivačem sjećanja,
onoj davnoj bezbrižnosti
često poželim laku noć
i spustim zastore.
Ne dopuštam mjesecu
da promijeni me,
da iz srca izvadi mi zlatnu nit
moga vječnoga sunca.
Na talasu vjere preživljavam.
Moje kopno visok je brijeg
ne dam da me potope laži I nevjera.
Sve svoje slutnje i čekanja
pakiram u koferu
i nosim ih posvuda
kao blago izronjeno
iz dubina mora.
Moje noge lake kao perje
nose me iznad oblaka.
Nevidljiva, znam da sam nevidljiva
magla u bijelo obučena
tek ovlaš dodirnuta
čežnja sam na rubu tvojih usana.


JUTARNJA SLIKA


Nebo svijetloplave boje
bez oblačka, spaja se
s morem zagasitomodrim,
što kao pogled tužni
promijenilo je boju u rano
jutro, od vjetra namreškano.
Ljuljaju se barke i jedrilice
na vezu, kratkom amplitudom
valova nemirne morske površine.
Budi se uspavani gradić
iz ugodnog sna prohladne
vjetrovite noći, koja je
očistila nebo od sinoćnjih
sivih oblaka, što su prijetili
kišom uzalud, jer Sunce je
jasno dalo do znanja da
njegova vladavina u ovom
danu bit će presudna, iako
ljeto još nije zakoračilo po
našem ljudskom kalendaru.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:20



ОДБЕГЛА КАРИЈАТИДА


Сопствeним рукама
извајао си мe
замрзнуту у покрeту
укочeног осмeха
бeз знака на живом тeлу
ухватиш ми поглeд
прeпознаш ми лицe
бeсмртницe Нисам потомак Човeка и Духа
ја сам шара у мeрмeру
камeн у камeну
као оличeњe твојe визијe
у мeни живи и Сан и Сањар
ја сам нeусловљeна и вeчна
свeта жeнствeност
у најширој улици
највeћeг града Ја сам дубља димeнзија
граница измeђу Нeба и Зeмљe
плeн твојe подсвeсти
ја сам глас у твојој глави
твојe прво прeпознавањe лeпотe
ја сам твоја Одбeгла Каријатида
која никада нeћe заплeсати
јeр моја стопала остају
заувeк чeкајућа ( а, ти, ти си само Вајар
који сe клањао сваком камeну)


DUHOVNI BIZNIS


Misli mi šetaju
najluđom šetnjom
svakodnevnice.
Udara me utisak
u potiljak nepoznate planete.
Osjećaji me trzaju
kao da sam kročila
u drugi svijet,
sudaraju se sa životom
oko sopstvene ose
koji do jučer
nisam vidjela.
Duhovne sposobnosti
me navode
na razne vratolomije
uma i duha.
Svuda sam,
a nisam nigdje
u svršetku.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:22



NOĆI, TI MI KRADEŠ


Ne dam nikom
jutra da mi krade,
onako topla i sanjiva,
rastegnuta u nedogled. Za podneva se borim
snagom pritajene lavice,
al' bitku s vremenom
često izgubiti znam. Ponekad suton stignem
pogledom da slikam,
dušom upijajući sve te
rasute dugine boje. Samo noći,
noći ti mi kradeš,
gnijezdiš se u mislima,
pališ zvijezde u očima, razbacane uzdahe jutrom
u ogrlicu snova nižem,
da ih ne izgubim,
da ih ne zaboravim.


NEVIDLJIVI PRIJATELJ


Zatvorenih očiju
pokušavam prikupiti i
ponovo složiti krhotine
svijesti slomljene duše,
što poput razbijenog
ogledala svjetluca
pod svjetlošću hladnog
Mjeseca, čije zrake
prodiru kroz prozor sobe
u potkrovlju, u kojoj sam
provela godine, usamljena,
čeznući za tobom, kao da si
daleko, a uvijek si bio tako
blizo, i previše, na prvom
katu iste kuće, u sobi
ispod moje sobe u
potkrovlju, izazivajući
svojom blizinom u meni
još veću patnju i čežnju,
ostajući zauvijek samo
moj nevidljivi prijatelj.
Na kraju puta čuda se
događaju i vjerujem da
tada će biti moguće da
nevidljivi oboje, moći ćemo
konačno biti zajedno u
vječnom plesu naših
oslobođenih duša.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:23



IME DA MI DAŠ


Pošla sam.
Izmicala ruke
Da se više ne lome.
Usne zatrnjene učila govoru
Oslobađala osmijehu.
Ponekad samo spuštala
Ramena žedna k'o pustinja
Vedre kapi kiše.
Oči krila od žaljenja.
Sobom nosila lančić oko vrata
Za sreću što me čeka
Da se ugravira srcem
Umjesto zlatara tukle su me bure.
Kušale oluje. branila sam se
Šutnjom što ima moć
Da stavi tačku gdje joj je mjesto.
Prošla sam kružni tok
Bez svjetla i putokaza.
Slijedila sam jeku tvoga koraka.
Na trenutak mi se činilo
Da i tebe prate iste sjene
Što ostaju iza mene.
Nešto dječje u nama
Pomoglo je da se snađemo u igri skrivača
Gdje su lovci u prednosti i evo, Ja
Tvoja mala srna mjeseče moj
Čekam ime da mi daš
Da se predstavim kada stignem
Tamo gdje prestaje tama.


POEMA ZA DVOJE


Mmm, pod plaštom čarolije
Kad' se mjesec po nama prolije
Ruka u ruci, duša u duši
Noćas ljubav tabue ruši
Gledaj me, u tvojim očima trajem
Sve što jesam, noćas ti dajem
I ne brini, svijet više ne postoji
Samo otkucaji srca, tvoji i moji
Nek' noćas neko drugi luta
Mi smo se sreli na kraju puta
Onom, što vodi do sigurne luke
Stvorene dodirom Božje ruke Noćas pišemo poemu za dvoje
Priču u kojoj se godine ne broje
Znaj, odlazi prošlost i ostaje sada
Utjeha, strast, vjera i nada


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:24



LJUBAV I MORE.


Onog dana kada ćemo,
držeći se za ruke, šetati
uz modro more obalom
po raznobojnim oblucima,
Sunce će nas milostivo
grijati, a more zavaljeno
mirovati, glatko kao zrcalo,
šuteći, moćno i za bonace.
Ozarenih lica, sa sjajem u
očima, nećemo pričati, jer
za sreću to nije potrebno.
Odmornima, punim energije,
korak će biti lak i bezbrižan, a
duše će nam na rubu pogleda
sjati u očima, spajajući nas
ljubavlju predodređenom.
Galebovi raširenih bijelih krila,
u slobodnom letu, na plavetnilu
neba ocrtani, kliktajem će nas
pozdravljati, ne plašeći se naše
prepoznatljive ljubavi, vidljive
s neba i iz morskih dubina, onog
dana kada ćemo se držati za
ruke i šetati uz modro more.


OSMEH JE TU


Ko ptice let meni ostavljaš trag
krilima zapisuješ stih
pogled boje proleća
ti postaje odgovor
ideja ne slučajno zakucala
vremenu produžila korak
u ljubavi je spas
postanimo deo trenutku
nosi nas iskorak žene
pronađimo spoj u krugu je to
kapi su vode , nosi nas oblak
ne previše visoko
zatvoren pogled
pad postaje duži
sleteo trag pojavio se list
na granama ostavljen korak novi je stih vremenu nastavljen put
u ljubavnom mozaiku osmeh je tu


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:26



ZAŠTO NE ŽELIŠ DA TE VOLIM


Kada rekao si mi da
preusmjerim ljubav prema
nečemu drugome,
zašutjela sam na trenutak,
zatečena i uznemirena.
Zašto? Prvo što mi je
palo na pamet, bilo je to
pitanje, iako sam pretpostavljala
što odgovor bi mogao biti.
Zašto ne želiš da te volim,
a itekako zaslužuješ
moju ljubav bezgraničnu?
Zar misliš da je moguće
to preusmjeravanje
energije ljubavi koja
je već usmjerena i
teče prema tebi,
htio ili ne htio je.
Prekasno je, najdraži.
Kad nas ljubav kao muzika
zapljusne valovima i
nezaustavljivo nas ispunjava
osjećajima raznim od sreće
do tuge, od smijeha do
plača i ne ostavlja nas
ravnodušnima i ne mijenja
smjer svog toka, iako se
događa i da jednosmjerno
poteče, udarajući o obalu
nebuđenja i bez snova.


PRIPAZI


Pripazi
da u noći punoga Mjeseca ne razbiješ
ogledalo
kažu da to sedam godina nesreće donosi
da žene mogu postati nerotkinje
kao kukolj u žitu
žitna kaša bez ukusa
muškarci ratnici
Apokalipsom predvođeni
Pripazi što poželiš
Mjesec je opaki igrač
strašan onako srebrni
s pjegama - ljudima
koje su drugi prokleli
pa sada tu žive



Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:27



OSTAĆE PESMA


Jutarnje sunce
ostavlja trag
senke na zidu
zapisan stih
tirkizne oči
da to je ona
zaživela
baš kad treba
godine postaše
prošlost
u njenim očima sjaj
mladost postaje odgovor
u poljupcu iskorak
otvara put
u pogledu ključ
okrenimo ga u nama
ostaće pesma
vremenu pravi odgovor
ne pita se ona
već ne slučajno
potreba mozaiku deo.


KAO VODA


Nedostaješ mi
Draga moja
Kao biljci
Nekada voda Kao što
U pustinji
Čovjeku zna
Faliti voda. Nedostaje mi
Zagrljaj tvoj
I da si mi
Uvijek blizu. Želim ti dati
Poljubac svoj
I da daljina mi
Ne čini krizu Volim te
Jako puno
Kada si
Pored mene. Žao mi je
Kad te nema,
Nisam sreo
Draže žene.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:28



HOĆEŠ LI ZNATI ODGOVORE


Otiša si jednog dana
nisi me ni pogleda
ni dva naša tića mala
što su tad spavala
Nisi reka da ćeš ići
i nas napustiti
otpuha te neki vetar
vratio se nisi nikad
Čuvala sam naše tiće
moja radost, moja sreća
svakog dana sve sretnija
sa njima sam bila
Na grudima kad mi zaspu
srce sretno ljubavi puno
zate nisam ni pitala
ni'ko tiće ne ostavlja
Porasli su moji tići
dva moja sokola
njegovala i čuvala
od svakoga bola
Pitali bi nekad zate
rekla bi im neke priče
da ih smirim bar nakratko
Jednom sam im ispričala
sve kako je bilo
ništa loše nisam rekla
nek' imaju lepu sliku
kad te budu sreli
Sve godine ove duge
video ih nikad nisi
kakva li je tvoja duša
jel' ti srce od kamena.
Znam da živiš u našem gradu
s' drugom ženom gnijezdo svio
imaš sina i ćerke dvije
a svoje si tiće male
ostavio i zaboravio
Šta ćeš reći jednog dana
kad se deca upoznaju
'oćeš znati odgovore
kad pitanja postavljaju.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:29



PESMO MOJA


Pesmo moja
ko poj slavuja
preda mnom
se pojavila
stihovima me pokrila
svu ljubav si mi uzela
gde se to pronađo
pitati se neću
ali osećam
da se izgubi
na svoju ulogu
u vremenu zaboravi
te tvoje oči plave
na nebu se
ovog jutra našle
sve čari nežnosti
mi uzeše
pitanje uskratiše
let vremenu
preuzeše trag
ideju nametnuše
u snovima se javi
ko najlepši izdanak
prolećni
najlepšim cvetom
odgovor nametnu
ko sito svoju lepotu
u mojoj bašti
pronađe
svoje mesto
jutrom
moje
kestenjasti oči
preuze
tvoj pogled
oreola trag
nebo
posta višak
dovoljna istina
od tebe satkana
među
stihove se našla
moja pesma postala
.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:30




SRNO MALA


Nejaku te milovao,
kao igračku obožavao,
u orahovu ljusku skrivao,
ljubomorno čuvao.
Svoju toplu krv, dao je
za tvoje toplo meso
što rastače mesečina.
Zbog šumne pene
koja na ljubav mirisala je,
zbog bezumne mladosti tvoje,
voleo te je strasno i nemirno, i
ispijao kao zrelo vino.
Oprosti mu snove ljubomorne...

Srno mala,
šta si želela da budeš svima,
prazna nada i strasna patnja
onima što za tobom lete.
Lepotica noći
između večeri i jutra... da li?
Zbog grešnosti u toj strašnoj magli,
napustila si njegov dom,
a on te u zanosnoj borbi
preklinjao
da odlazak zadržiš svoj.

Gord i tugom zanesen
krvavom desnicom
pokrio te svetom krvlju,
tebe prestupnicu i heroja,
tvojih osamnaest proleća.
Sa groba tvog,
kao tamjan mirisav i vreo,
molitvu i pokajanje
traži ispod svoda plava.
Nejaku te milovao...


LJUBAV JE ČUDNA IGRA


Kad snovi prelaze u javu osećam
tvoji stihove prelaze u pesmu
prosejana nada prestaje da postoji
rađa se ljubav progovorila istina
pojavila se žena stihove mi preuzela
u meni tišina u srcu osmeh podsvest
oslobađa istinu bude se stihovi
izvajana pesma rođena ljubav smisao života
našao odgovor ljubav je čudna igra ne slučajno
baš takva kakva je takva je i potrebna.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:31



PREDSKAZANJE


Nema tih riječi koje mogu
čovjekova osjećanja
prenijeti na papir,
jer suviše ograničen rečnik
medju nama postoji,
suviše je to tražiti od ljudi,
kao što se ne može zamisliti
beskraj kosmosa u kome
i mi plovimo, osudjeni
na milost drugih,
opet nepoznatih koji i sada,
možda,
upravljaju našim životima,
a mi,
lutkice na koncu,
mislimo da od nas
pametnijih nigdje nema,
i kažem samo svoje uvjerenje
da se iz ove kože,
iz ovog ponora
koji nas za sebe veže,
izlaz naći ne može,
vječan mir će možda doći
na jedinom mjestu
što postoji,
gledajući
travu odozdo,
i zemlju
po kojoj je hodao
misleći o svemu,
i lažnom sjaju života
što ga vodi,
ostajući dosljedan sebi,
i svojoj nemoći jer...
...kako i ne bi,
kasno se sjetivši
da je i on potčinjen
njenoj skrivenoj moći,
pitajući se
šta je to što se
u našoj svijesti vrti,
i drži nas u zatvorenoj
gruboj šaci,
ostavljajući
moju ličnost,
iz straha od
nepoznatog,
bez ijedne
kapi krvi.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:33



ČUDO DOLAZI


Pitam će doći i ostati ovdje,
To donosi snove jednostavno,
Jutro mi, ti u noći,
Boj mrak koji nikad,
opijen čistog užitka,
utjeha, ako se muče,
praštanje, ljubav,
loša život, sreća će biti.
Vaše srce na slatki san
baš kao što želite,
Vaše lice je slatki poljubac
pozdrav, a ti kažeš,
stvarnost, zdrav razum,
Zaboga, što sve izmjeriti,
kalež ruža, rosa kapi,
Među oružja, prekrasne ljubavi.
Ako ta stranka ne, sve blago tvoje,
moja duša, moja duša,
dubine moje oči, čisto jezero,
jer se čini dobro,
paziti na njega, ako je primio,
visok do neba trenutak,
izmaknuti dim, voda je obrisao,
Nakon radost, tuga mogu doći.


ZBOGOM TE LJUBIM


Slijepa sam od bola tvog
jer pijem te moj otrove
Drhtim od pomisli crne
Da, Ti ostavio si me
Ostavio si sve ono
što ljubio si i volio
Mazio si srce moje
a sad oštricom ranio
Puca mi duša, tiho jeca
Osjećaš li to barem malo
sve si moje, baš sve
A sada odlaziš polako, zar ne?
Suza oka mog, ostavlja trag
pamti zauvijek i voli u beskraj
Prepuštam se tebi, moj otrove
Zbogom te ljubim i nestajem.


Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   Sre 14 Jun 2017, 09:34



STASALE GODINE


Godine su stasale
ali ih ne brojim i
poneka bora po
licu zrelosti je tu
U godinama i borama
izčitavam pred ogledalom
sve sunčane zrake,
kiše,snijegove osmijehe
ispunjene ljubavlju.
Odsanjane ostvarene snove
sve moje ulice,gradove kojima
sam hodila,kojima još
ponekad hodim,moje
odlaske i dolaske
vjetrove i oluje
ostavljene ljubavi Pamtim im lica
mladosti i nikad
ih ne sretoh. Godine su stasale
u njima si još uvijek
ti, tvoja sjena ,naše
provedene zajedničke
godine,Volim te.


SJAJ


Moje su
Zjenice
Luka za tebe
Putniče moj
Mjesečevog sjaja.
Zaspati će
Ispod sidra
Srca tvoga
Uspavane
Mirnim jarbolima
Duše tvoje.
Prije nego svane
Dodirni mi kapke
Zjenicom
Ljubavi svoje
Da svjetlo ugledaju
Oči moje.
Jer more smo
U rijeci snova...
I noći smo Sjaj


Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: MIRKOVE PESME   

Nazad na vrh Ići dole
 
MIRKOVE PESME
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 34 od 36Idi na stranu : Prethodni  1 ... 18 ... 33, 34, 35, 36  Sledeći
 Similar topics
-
» Bezobrazne pesme (bećarci, Crven Ban itd,.. )
» Trazim note od pesme
» Trazim note pesme
» Trazim note pesme
» Trazim note -Pesme za decu

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
VRANEŠKA DOLINA MI - RA :: MIRKO D. RAKOVIC (MIRKOVE PESME)-
Skoči na: