VRANEŠKA DOLINA MI - RA
Dobrodosli


Sajt stanovnika Vraneške doline
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 RODOSLOV RAKOVICI

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 11 ... 17  Sledeći
AutorPoruka
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:38



NOVICA PAŠOV, rođen je u Lubnice. Odatle se odselio u Dobrušu, a onda u Ljubovo na Kosmetu. Imao je sinove: Miljana, Milivoja (Mika), Rista, Milisava, Miliju, Radisava (Ratka), Velja, Miloša, Vidoja i Pera. Svi su se rano, kao djeca, iselili na Kosmet.
MILISAV Novičin, je umro u Lubnicama još prije iseljenja 1922. godine,
VELJO Novičin, je umro pre Milisava 1912, a MILIJA je umro 1923. tako da nisu ostavili svoje potomke.
RISTO Novičin, je došao iz Amerike kao dobrovoljac u prvom ratu. Živeo je u Peći do 1974. godine. Imao je dva ili tri sina: Jovana i Ivana, a možda i Dušana.
JOVAN Ristov, je poginuo 1941. godine kao momak i nema potomke.
IVAN Ristov, živi u Kragujevcu. Ima kćer Živanu (Živku) - koja živi u Kragujevcu. Tel. 034-45-542.
MILIVOJE-MIKO Novičin, je umro 1976. godine. Ima kćer Stanu koja živi u Mojkovcu.
RADISAV-RATKO Novičin, ima dve kćeri: Zoricu i Zagorku. Umro je 1957. godine.
MILOŠ Novičin, je rođen 1908. godine. Živeo je u Beogradu. Ima dve kćerke: Radu i Veru koja živi u Beogradu. Tel. (011)-183-494.
VIDOJE i PERO Novičini, živeli su u Dobruši na Kosovu. Nemaju muškog potomstva.
MILJAN Novičin, je živeo na Kosovu u Obiliću. Umro je 1976. godine. Ima sina Rada i sedam kćeri: Anđeliju, Ružicu, Danicu, Julijanu, Dragicu, Milijanu i Anku.
RADE Miljanov, rođen je 1952. godine. Živi u Inđiji. Tel. (022)-54-575.

PANTO GRUJIČIN, imao je: Miletu, MILUTINA i VUKAJLA.
MILETA Pantov ima DRAGA.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:39


RAHOVIĆI


U Bjelopoljskoj opštini - naseljima Potkrajci, Sutivan i Nedakusi, živi nekoliko porodica RAHOVIĆA – koji tvrde da potiču iz Kurikuća, ali se ne smatraju da su u nekom bližnjem svojstvu sa RAKOVIĆIMA iz Kurikuća i Lubnica – što je najverovatnije tačno s obzirom da isto tako i ovi drugi navode da nisu ni u kakvom bližnjem srodstvu, iako imaju skoro iste običaje i tradiciju.
Moguće je da su to prezime dobili po njihovom pretku RAHU, a ne Raku, mada je isto tako moguće, i moglo se desiti (što nije utvrđeno – niti dokazano), da je slovo K – zamenuto u H – imajući u vidu okolnosti i sredinu u kojoj su živeli njihovi preci pre 1878. godine.
Istražujući moje korene – RAKOVIĆE, nailazio sam na ovo prezime iz ovog malenog bratstva, koje ni na koji način nisam mogao povezati ni u kom ogranku rodoslova Rakovića jer su u mnogim telefonskim imenicima, pa i na internetu upisani kao Rakovići, što je kod mene često izazivalo neku određenu znatiželju i interesovanje, pa sam se zbog toga i odlučio da i tom malom bratstvu ovom prilikom poklonim izvesnu malu pažnju i njihov rodoslov svrstam u ovu knjigu, bez obzira da li vode poreklo od nekog zajedničkog pretka ili ne.

Kao svoje najstarije pretke oni kazuju: DIKA, JOLA i MAKSIMA Rahovića, ali se ne sjećaju i ne pamte čiji su oni bili sinovi.

DIKO RAHOVIĆ sa suprugom Stanojkom imao je sina Sekulu i četiri kćeri: Cvijetu, Kseniju, Lenu i Milijanu – udatu u porodicu Balšić.
SEKULA Dikov, sa suprugom Vidom ima dva sina: Nikolu i GORANA.
NIKOLA Sekulin, sa suprugom Bebom ima tri sina: MILORADA, IVANA i VELIZARA.
JOLE RAHOVIĆ, sa suprugom Radosavom ima tri sina: Petka, Zdravka i Pera.
PETKO Jolev, sa suprugom Radom ima sina Radonju i dve kćeri: Luciju i Radojku – udatu u Lukače, koja ima dve kćerke i sina.
RADONJA Petkov (084-477-043), živi u gradu Vami u Nemačkoj. Sa suprugom Ljubicom ima kćer Sanju – koja živi u Bijelom Polju.
ZDRAVKO Jolev, sa suprugom Ljubicom ima sina Luku i kćeri: Milicu – udatu u Kojoviće, koja ima troje djece i Dragicu – udatu u Boškoviće, a ima sina i kćer.
LUKA Zdravkov, sa suprugom Radicom ima kćer Katarinu i sinove: STEFANA i ANDRIJU.
PERO Jolev, sa Vukosavom ima tri sina: Dušana, Mitra i Živka.
DUŠAN Perov, sa Stojankom ima tri kćeri: Bojanu, Jelenu i Katarinu. Žive u Beogradu.
MITAR Perov je razveden. Ima jednu kćer.
ŽIVKO Perov, sa suprugom Vojkom nema djece.
MAKSIM RAHOVIĆ, sa suprugom Rosom ima sina Miodraga i kćer Angelinu – udatu u Šćepanoviće, a ona ima dva sina i kćer.
MIODRAG Maksimov, sa suprugom Ivkom ima sina MAKSIMA (po dedi) i dve kćeri: Snežanu i Biljanu.

Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:40





III. MARAŠI - R A K O V I Ć I




MARKO (Mar) Raković, RAKOV unuk, bijaše visok, lijep i stasit, crnomanjasti mladić u najljepšim godinama. Jednoga dana se lijepo obuče, fino se ugladi, dotjera, spremi i krenu u Kuče da vidi svoju đedovinu, da poseti i upozna svoju rodbinu i prijatelje, koji se vratiše da žive na ognjištima svojih predaka.
Bijaše to nakon mnogo godina od kada im beg Zetović i paša Aliagić pomogoše, da se nakon PRVE POHARE i punih sedam godina potucanja po krševitim Rovcima i Morači, vrate na svoja ognjišta i ponovo usele u svoje razorene i uništene domove.
Prelazeći tako, narednog dana, preko Klopota, sa još nekoliko svojih drugova, napade na Klopoćanske čobane i zaplijeni preko dvadeset ovaca. Čobani se požališe Bratonožićkom kapetanu Vuksanu Mušikinom Grujiću. On o ovoj otmici preko pisma izvijesti vojvodu Marka Miljanova koji je tada upravljao Kučima i Bratonožićima. Marko Miljanov izdade naredbu da se na svaki način pronađu otmičari i dovedu kod njega.
Sjutradan Marko sa četiri druga dođe pred Marka Miljanova. Rekoše mu da su oni plijenili Klopoćanske brave i da su, pošto su saznali za Markovu naredbu, došli sami da se jave. Marko Miljanov se malo zamisli, pa ih upita:
- Što vam bi - Kuči, da plijenite brave svojih komšija i prijatelja? Ne bih se čudio da su to Turski bravi, ali ovako... Marko ne završi jer ga jedan od ove petorice prekide riječima:
- Nijesmo mi, vojvodo, brave ukrali niti što nemamo svojijeh tuđe oteli.
Osvetili smo nekih naših pedeset brava koje su nam, ima deset godina, Klopoćani plijenili. Neka bude jedno za drugo... No, oni nam duguju još dvadeset ovaca.
Vojvoda Marko ne prihvati ove razloge i naredi da se ovih pet Kuča, zajedno sa ovcama, preda kapetanu Vuksanu i da im on sudi. Još reče da se i one plijenjene ovce vrate Klopoćanima.
Markova naredba bi izvršena. Kuči su došli u Bratonožiće zajedno sa plijenjenim ovcama. Straža ih dovede pred kapetana Vuksana.
Vuksan naredi da se zakolje nekoliko brava i prigotovi ručak i za Kuče i za Klopoćane čije su ovce bile plijenjene, a koji su se tu bili našli. Razgovor uz ručak poče o nekim sitnim stvarima, ali se ubrzo pređe i na zaplijenu Klopoćanskih ovaca. Svi gledaju put Vuksana i čekaju šta će on reći. Naposletku se i Vuksan obrati Kučima i upita ih šta im bi da plijene Klopoćanske ovce. Kuči mu odgovoriše isto kao i Marku Miljanovu.
- Dobro, Kuči, - nastavi Vuksan,
- Što se prije ne osvetiste no čekaste toliko vrijeme. I mrtva glava bi se više
zaboravila, a ne nekoliko ovčijih skubulja. Da ste meni i vojvodi Marku ispričali o tijem bravima, mi bi vas sa Klopoćanima nagodili. A to što ste se sami naplatili za stare dugove, kosi se sa Zakonom knjaza Danila u čije se ime danas sudi. Kuči mu ništa ne odgovoriše.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:41



Pošto se završi ručak, Vuksan ustavi Kuče da noće, s tim da sjutradan ostanu na velikoj svetkovini u Bratonožićima, da tamo presude o ovcama Klopoćani. Kuči pristadoše.
Sjutradan, pred Bratonožićkom crkvom okupilo se malo i veliko i staro i mlado. Stariji posijedali, puše i razgovaraju o bojevima i megdanima i o junacima svoga plemena. Mlađarija pjeva i kolo igra. U kolu se ističu lijepe Bratonožićke djevojke na daleko po svojoj ljepoti čuvene.
I Kuči, svi zgodni momci, igraju i pjevaju i ispod oka pogleduju cure Bratonožićke.
Marko (Mar) Raković se podobro primakao jednoj djevojci i nešto s njom poče da šapuće.
Podne je već uveliko prevalilo, a veselje još traje. Vuksan pozva Kuče kod svoje kuće i zapita ih kako im se dopada ovaj Bratonožićki narod i današnje veselje. Svi u glas odgovoriše da ne može biti bolje, a Marko, koji je šaputao sa onom djevojkom zavika:
- Sve vam je dobro i lijepo, ma su vi djevojke sve nadmašile!
- A da se nijesi u koju zagledao?
- Jesam, vjere mi kapetane!
- A bi li je uzeo, kad bi te ona šćela?
- Bih, tako mi boga, jedva dočekao!
Odmah se Vuksan raspita za ovu djevojku i rekoše mu da je to kći Stojanova iz Klopota, baš onoga čije su ovce Kuči bili plijenili, a momak koji se zagledao u kćer Stojanovu bio je jedan od one petorice koji su ovce plijenili.
Kapetan odmah pozva Stojana i reče mu o čemu se radi. Dodaše još i to da je Kuč od junačke kuće i da je zgodan i viđen momak.
Da mu damo ovu našu odivu i neka od danas Kuči i Bratonožići žive kao braća i
prijatelji, završi Vuksan.
Stojan bez pogovora pristade na njegov predlog, zovnuše djevojku, da čuju šta će ona reći. Djevojka pristade da ode za Marka, jer joj se momak bješe mnogo dopao. Kad se dade riječ, Vuksan izađe pred skup i objavi veridbu između Marka i kćeri Stojanove, a za plijenjene ovce nije trebalo mnogo nagađanja. Ovce su dali onome čije su.
Sad nastade pravo veselje. Donijeli su odnekuda piće, pilo se i nazdravljalo prijateljstvu i slozi Kuča i Bratonožića, plemena koja ista sudba povezuje i čeka.
Marko odmah predloži da vodi djevojku, a svatovi da budu oni Kuči koji su se tu zadesili. Svi pristadoše na ovo.
Sjutradan veliko veselje i svadba. Pošto su Klopoćani spremili djevojačke darove, svatovi se digoše da idu. Vuksan i Bratonožići se bratski s njima oprostiše. Pet izabranih Bratonožića isprati Kučke svatove. Čitavim putem svatovi isturaju puške, a narod ih presreće i čestita im.
Kad su bili ispred kuće Marka Miljanova nastade veliki pucanj i pjesma. Mladoženja utrča u kuću Markovu i pružajući mu bocu rakije zavika:
Ovo ti je poslao kapetan Vuksan Grujić i rekao ti da me vjenčaš s ovom njegovom djevojkom.
Vojvoda Marko Miljanov još ne razabra o čemu se radi. Izađe pred kuću i viđe svatove i Bratonožiće. Bi mu sve jasno. Sve ih svrati u kuću i dobro počasti.
Pošto ih malo otprati, reče mladoženji da ga čekaju sjutra ujutru pred crkvom gdje će ih vjenčati. Sjutradan skupi se mnogo Kuča i nastade veliko veselje. Pilo se i nazdravljalo više u čast prijateljstva i sloge sa Bratonožićima no u zdravlje ove svadbe.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:42


Poslije nekoliko dana gostovanja u Kučima, spremi se visoki, stasiti i lijepi mladoženja sa svojom mladom. Obuče košulju, preko nje džamadan, dolamu od čoje i modre čakšire, a preko džamadana kratki kaput od čoje. Nazu vunene čarape, preko njih kožne opanke, a glavu ukrasi okruglom Crnogorskom kapom.
Od svojih rođaka sa Meduna i Dučića iznajmi još jednog dobrog konja, pojaha svoga zelenka i sa mladom nevjestom krenu na put u Moraču, odakle je stigao prije nekoliko dana.
I tako njih dvoje, na dobrim konjima stigoše tu, u te krševite predele Gornje Morače, u mestu Dragovića Polje, pa umorni od napornog putovanja sjahaše konje, privezaše ih za ogradu i uđoše u svoju kuću u kojoj zasnovaše svoju porodicu.
Ta kuća bješe ''Jelisejska palata'' u odnosu na kuću njegovog đeda RAKA, u Plani Moračkoj, pred kraj XVIII. vijeka, a koji u to vrijeme bijaše jedan od imućnijih seljaka.
Imao je njegov đed kuću od tri sobe i na dvema od njih nije bilo nikakvih prozora. Kuća je u tom selu bila jedna od najboljih i imala je u dužinu preko trideset, a
u širinu otprilike dvadeset stopa, bez dimnjaka, sa dva otvora na istočnoj i zapadnoj strani, koji su se zvali vrata.
Zidovi su bili od šumskih debala, zajedno sa korom, u visinu od desetak stopa (oko dva metra) i držali krov koji je bio pokriven slamom i mahovinom. Mesto prozora bili su prosečeni na brvnima sa istočne i južne strane otvori kvadratnog oblika. Jedan od njih, kada bi duvao silan vjetar ili kada bi zimi bila vejavica, zatvaran je kapkom od pošire hrastove daske debele tri prsta.
Takva su bila i vrata na kojima nije bilo ni parčeta gvožđa. Umesto dimnjaka sa strane stajala je badža koja je odozgo bila nadstrešena kao nekim kapkom. Na sredini kuće, koja nije imala drugi patos, sem zemlje, nalazilo se ognjište. Uza sama brvna bila je nameštena klupa za sedenje od jednog pošireg brvna. U kući nekoliko tronožnih stolica i to je bilo gotovo sve.
Oko ove kuće bili su vajati, mlekar, ambar i koš za kukuruz opleteni od pruća. Bila je to kuća, za ono vrijeme uglednijega i imućnijega domaćina, a on je i poticao od uglednijeg društvenog sloja i staleža, od čuvenog bratstva Drekalovića.
Kada su ovakve kuće bile kod imućnijih ljudi, može se zamisliti kakve su tek bile straćare, kolibe, savardaci i dubirozi mnogih ljudi.
Živjeći u takvim straćarama pod otvorenim nebom, ljudi su odmalena svoje telo navikavali na toplotu i žegu sunca, na studen oštrih i hladnih vjetrova, na kišu i sneg. Stoga je lako podnosio svaku promenu vremena, pa i najveću toplotu i hladnoću.
U jelu i piću narod je od malena naučio s malim biti zadovoljan i nije mnogo mario da ima bogatu i raskošnu trpezu i posteljinu.
Djeca su se veselo i rado igrala, a čuvajući stado koza ili ovaca najradije su gradila od zove pucaljke, te se tako učila pucati. Drugih igračaka nije ni bilo.
Rastući tako pod vedrim nebom na suncu i čistom vazduhu u šumi i livadama djeca su navikavala podnositi sve tegobe koje život donosi. Inokosna kuća njihovih roditelja teško je mogla biti ono što je najpotrebnije i za najprostiji način života.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:43



Marko je rođen oko 1833. godine. Bio je već odrastao momak kada se za vreme DRUGE POHARE KUČA naselio u Gornju Moraču. Kupio je, za ono vrijeme, dobro imanje, koje se sastojalo od ziratne, krševite zemlje, šume i stoke.
Kuću je napravio od kamena, zidanu krečom i zemljom ilovačom. Ovo imanje je obrađivao sa svojom ženom. U radu su mu ponekad pomagali inokosni seljaci, mada je većinom skoro sam uspijevao da savlada sve radove.
Imanje koje je kupio unapredio je za vrlo kratko vreme, jer su njih dvoje više po navici i običaju nego po sporazumu dijelili poslove. Marko je nadgledao zemlju, oranice i livade, a žena držala stoku i kućno domaćinstvo. Ove poslove obavljao je kao svaki domaćin.
Malo se kad moglo vidjeti da ne radi ili da propusti priliku da ne završi ono što se moralo završiti. Pronalazio je rada i posla i tamo gde ga drugi nijesu nalazili. Na njivi je provodio najviše vremena.
Mnogo puta, kad je išao na kakav plemenski skup, sastanak ili gde drugo sa sobom je pored džeferdara uzimao i motiku, ostavljao je u grmlje na svom imanju, pa kad se vrati sa skupa odloži kaput i oružje pokraj sebe, a uzme motiku i sve do noći radi. Njegovo imanje po uređenosti bilo je na glasu. Ljudi nijesu zaludu govorili da ''Markova njiva i livada daju više žita i sijena''.
Marko je sa svojom ženom i sinovima: Petrom i Ivanom mogao da živi kao beg i da mu još dosta pretekne. No on je bio mimo ostale ljude. Nije bilo dana, a da neko od rođaka ili prijatelja sa njim ne ruča ili večera.
Nikada u svom životu nije ništa prodavao. Svo je piće i žito trošio u svojoj kući ili razdavao siromašnijim komšijama, a bilo je dosta seljaka koji su dolazili kod Marka da im da po bagaž (15 kg.) žita da bi prehranili svoju djecu.
Imao je on i veliki broj ličnih prijatelja, i ako je mnogim ljudima bilo krivo što je Marko uživao svestrani ugled u svojoj sredini. Kada bi svatovi prolazili kroz selo prvo se dizala Markova zdravica.
Markova kuća, za ono doba, računala se kao najbolja i bila je svakome otvorena. U nju su svraćali i odmarali se mnogi, od slučajnog namernika do prijatelja, od običnog seljaka do najvišeg glavara.
Kuća mu je bila omalena, otprilike 6 X 9 metara, ali nikada nikome nije bila tesna. Pola kuće je bilo potavanjeno bukovim šticama, a druga polovina pod zemljom i na njoj ognjište.
Na njoj su bila jedna vrata visoka oko dva metra, taman toliko da je Marko mogao kroz njih proći ili stati na prag i dodirnuti gornju gredu. U kući, pored nešto posuđa i dva drvena kreveta, u dva ćoška od kuće, bilo je i nekoliko tronožaca, a po zidu desetak klinova o kojima je vješano oruđe za rad, alat i odijelo.
Uz samo ognjište nalazila se okrugla stolovača na kojoj je samo on sjedio, ili kakav stidan i visoko cijenjen gost. U jednom dijelu kuće, u koševima razmještenim po gredama, bilo je žito, a po tavanu u drugom dijelu u mješinama ili kacama bijeli mrs, dok je u bačvama bila rakija.
Više vatre i uzduž šljemena, pod krovom, visilo je suvo meso. Tu i tamo bile su i druge potrebne stvari, kao okrugla trpeza, verige, sadžak i drugo. Sve što je bilo u kući bilo je uređeno i čisto, jer je ruka vrijedne domaćice, pored drugih važnijih radova, održavala u čistoći ovo malo stvari što su se nalazile u kući.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:45



Morača se dijelila na Gornju i Donju. Ona je sve do 1820. godine smatrana kao istočni deo Hercegovine. Od tada je Crnogorska teritorija. Prisajedinjenje Crnoj Gori izvojevala je u krvavoj borbi uz pomoć susjednih plemena, a naročito Pipera i Bjelopavlića.
Zemljište Moračko je vrletno i sa malo ziratne zemlje. Opkoljeno je visokim planinama, koje su obrasle stoljetnim hrastovima, bukvama, jelama i borovima. Iz njih se pomaljaju goli vrhovi i uzdižu visoko k nebu obavijeni, skoro uvijek, gustim oblacima. Između brda kroz obje Morače teče rijeka Morača. Probija se između planinskih kanjona i silazi u ravnicu gde se ulijeva u Skadarsko jezero.
Moračke visoke planine i njihovi vrhovi, plahovita rijeka Morača i veličanstveni kanjoni, mnoštvo izvora i gorskih potoka i njihova vesela huka i žuborenje, bujni pašnjaci i plodne vrtače, sve to ujedno čini neobičan i tajanstven utisak.
Nigde kao u Morači nije tako silno ispoljena snaga prirode, njena divljina i njena ljepota. Samo rijetka sela razasuta po podnožjima planina svjedoče da se čovjek tu nastanio i da živi, otimajući znojem i trudom komad hljeba od nepristupačne zemlje. Duh ovoga gorštaka, oštar kao planinski vrhovi, nije mogao slomiti ni teški trag vremena. On je slobodno, poput slobodnih ptica lebdio u najtežim iskušenjima.
Morački narod živi na siromašnom zemljištu. Ono malo ziratne zemlje, koja se nalazi tu i tamo po dolovima i vrtačama, nije moglo da ga ishrani.
Zemljoradnjom se bavilo malo, ali je stočarstvo činilo glavno zanimanje. Ljudi su se mučili i jedva preturali iz godine u godinu. Usled prirasta bili su primorani da se sele po raznim krajevima Crne Gore i Hercegovine.
U većim grupama selili su se i u Srbiju gde i danas postoje mnoga bratstva iz ovih krajeva. Isto tako mnogi su se ''trbuhom za kruhom'' odselili mnogo dalje u beli svet i ove krajeve zauvek napustili, ali svoje rodno mesto i svoje porijeklo nikada ne zaboravljaju.
Moračani su uglavnom živeli kao i njihovi najbliži susedi – okolna plemena: Rovčani, Vasojevići, Piperi, Kuči i Bratonožići, otimajući od vrletne zemlje komad hljeba. Borili se protiv Turaka braneći hrabro svaku stopu svoje siromašne zemlje.
Kroz težak život i borbu izoštravao se duh ljudi: Oni su postajali dušom osetljiviji, a tijelom snažniji. Kod njih se razvijaju i izoštravaju, daleko više nego kod ravničara, osobine: pravičnost, skromnost, istinoljubivost, nepokornost, žilavost i mnoge druge osobine.
Bez njih oni nijesu mogli zamisliti čovjeka. On je bio za njih viši i vrijedniji, ukoliko su njegov karakter, život, rad i borba više odgovarali njihovim predstavama o ovome. Istovremeno baš radi ovoga oni čuvaju, iznad svega, ljudsku čast, ponos i dostojanstvo. Poštuju i cijene u čovjeku ono što ga čini čovjekom. Vjeruju da su ljudska prava svojina svakoga čovjeka, da se ona ne mogu gaziti, potcjenjivati, izigravati ili prodavati. Kult slobodna, pravedna i istinita čovjeka čuva se iznad svega.
Uporedo sa ovim pretstavama gorštak ima i svoje donekle posebne poglede na čovjeka – junaka. Junak za njega je nešto sveto i veliko. To je čovjek koji u svakom boju, bitci, podvigu ili ma kakvoj drugoj odbrani ili napadu, gdje učestvuje, ili on ili njegovo pleme, pokazuje hrabrost, smjelost, inicijativu, samoodricanje, snalažljivost, hladnokrvnost i druge osobine bez kojih se junak neda zamisliti. Ove junačke osobine razvijao je, kalio i čeličio kroz neprekidnu borbu protiv ovog ili onog neprijatelja. S kultom čojstva uporedo se razvija i njeguje kult junaštva. Razumljivo je radi toga zašto se primeri čojstva i junaštva tako ljubomorno čuvaju i vole. Samo onaj koji dobro zna što je to biti junak i čovjek može i da cijeni veličinu toga.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:46



Marko je učestvovao u mnogim velikim bitkama, koje su vođene protiv Turaka, a za čast i slobodu Crne Gore, gdje su učestvovali i mnogi poznati Crnogorski junaci kao: Vojvoda Marko Miljanov, Miljan Vukov, Jole Piletić, Mina Radović, Novica Cerović i drugi. On je dao sve, koliko je smrtni čovek mogao dati, na oltar junaštva, časti i slobode.
Plašili su se Turci njegovog džeferdara kao groma sa nebesa, a od ljutog jatagana i njegove snažne desnice drhtali su i kad ga nema, jer misliti na ovakvog gorskog junaka isto je što ga i dočekati na krvavoj poljani.
Poslije čuvene bitke na Grahovcu, 1858. godine u kojoj je Crnogorska vojska izvojevala istorijsku pobedu, gde pogibe Turski komandant Kadri-paša, te iste godine u ranu zoru na sami Ilin-dan učestvovao je u bitci za Kolašin. Herojski je napadao na glavni ''Ar Mušovića'' u Kolašinu i u manitom jurišu, ne vodeći računa o onima koji su padali, navaljivao je na utvrđenu kulu. Nije mnogo potrajalo, a njena odbrana je savladana. Među prvima je ušao u nju, a odmah nakon ove savladane su i ostale Turske kule. Tako je tvrdi grad Kolašin i njegove visoke kule za samo nekoliko sati postao ruševina. Učestvovao je i u bitci na Previji 1862. godine, gde je ogromna Turska vojska pod komandom Omer-paše nadirala na Crnu Goru, gde je jedna kolona kojom je komandovao Husein-paša išla preko Polimlja, a druga pod komandom Selim-paše išla na Đurđeve Stupove.
Istorija je zabeležila ovu slavnu bitku u kojoj je do nogu potučena Turska vojska, a njen komadant Husein-paša, strmoglavo bježeći vas jadan i okrvavljen obreo se u Plav, gdje se samo nekoliko dana pred početak ove bitke kleo pred svoju svitu ''da će smrviti leglo pobune''.
Učestvovao je i u velikoj bitci na Morači 1876. godine, gde je do nogu slomljena Mehmed-pašina vojska, koja je tada poražena i od Morače do Tare i Kolašina doživela pravu pustoš.
1879. godine učestvovao je u mnogim lokalnim borbama sa Turcima do Plava i Gusinja.
U Morači je za sve vrijeme bilo mnogo ljudi koji nijesu hteli ni da čuju da postoji sultan. Oni su svojim junačkim podvizima utjerivali strah u kosti Turcima, okupljali narod i kada zatreba vodili ga u borbu protiv Turskih haračlija i zulumćara. Junak od naroda priznat morao je na krvavim poljanama da junački ispit polaže. Da u bojevima svoju hrabrost i smjelost svojom krvlju zalije. Da u životu primjerom kao čovjek služi, da u radu svojim radom među prvima bude. Narod je htio junake i rađao ih je. U borbi ih je stvarao. Dao ih je mnogo. Svi oni zajedno i svaki od njih posebno čine u istoriji naroda najjasnije i najljepše obilježje vremena u kome su živeli.
I tako prođe vrijeme.
Marko je bio u godinama. Zaokupila ga starost i privezala za kuću. S večeri su dolazili ljudi i razgovarali, a ponekad bi ostajao sam i dugo na svojoj naslonjači sjedio, pa bi onda uz pomoć štapa, do drvenog starog kreveta nekako došao, legao i tako dočekivao novi dan, gazeći sve više u starost i očekujući smrt.
Jedne večeri uzmutiše se oblaci i prosu se velika kiša. Ispred pola noći prestade padati, ali tamni oblaci i mrkla noć i dalje pritiskivaše zemlju. Marko se pomoću štapa iz naslonjače jedva privuče do svog kreveta, položi štap ispod glave i zaspa večitim snom iz kojeg se više ne probudi.
Sahranjen je uz veliku žalost i veliko učešće naroda. Ožaljen je od cijelog plemena. Bila je prava narodna žalost. Iz svih plemena došli su ljudi da se oproste od hrabrog junaka, poštenog, dobrog i čestitog čovjeka – Marka (Maraša) – Rakovića.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:47




IVAN MARKOV RAKOVIĆ, rođen je 1876. godine, a to je baš ona godina kada je bila velika bitka na Morači, gde je učestvovao i njegov otac Marko, koji je bio veliki junak i borac, kao i svi njegovi plemenici, a isticao se veoma velikom hrabrošću, te je bio strah i trepet za ondašnje Kolašinske i Podgoričke Turke, koji su ga stalno imali na oku i umu i između sebe govorili – ''Čuvajte se Mara''. Po tome je i dobio nadimak Maraš, a taj nadimak je kasnije i prenet na njegove potomke - (Maraši – Rakovići).
Poslije sramnog napada vojske kneza Danila i njegovog brata Mirka na Kuče 1856. godine to jest nakon DRUGE POHARE KUČA Marko se naselio u Gornju Moraču. Tamo je dobio sinove: Ivana i Petra.
Negde pred kraj XIX. vijeka, prodadoše imanje u Morači i preseliše se u Kolašin. Ivan tamo izuči šnjajderski zanat i sebi kupi najbolju šivaću mašinu. Ubrzo se oženi Miljom Peković iz Krnje Jele rođenom 1891. godine. Još kratko vrijeme su živeli u Kolašinu, a onda se presele u Bjelopoljsku opštinu, gde kupe ogromno imanje u mestu zvanom Tustvo, te se tu nastaniše.
Pošto je Ivan bio veoma dobar šnjajder vrlo brzo postade poznat u čitavoj Bjelopoljskoj opštini, kao najbolji majstor ovog zanata, a i veoma pošten i dobar čovek, a njegova žena Milja izuzetno dobra, vredna i čestita domaćica. Radeći danonoćno veoma brzo se obogati, kupi još dve kuće sa imanjima u selu Duga Njiva i (Šahoviće) – današnje Tomaševo, te postade najugledniji gazda i domaćin u ovim krajevima. S obzirom da je imao ogromnu površinu zemljišta, sa veoma povoljnim prirodnim uslovima, pogodnog za zemljoradnju i stočarstvo, to je sa svojom vrednom ženom Miljom, od njega mlađom 15 godina, veoma uspešno znao iskoristiti.
Pošto je imao oko stotinu kosa livade, kao i velike površine šume i pašnjaka uvek je držao preko 400 grla ovaca, 50 govedi, nekoliko konja, koza, svinja i ostale krupne i sitne stoke. Napravio je veliku vodenicu na Zekića Rijeci u kojoj se mlelo žito iz više od 13 okolnih sela. Iako su na Zekića Rijeci postojale još tri vodenice, žito se uglavnom mlelo u Ivanovoj vodenici jer je zahvaljujući dobrom stručnjaku, davala najbolje i najkvalitetnije brašno, s jedne i zbog ugleda Ivana Rakovića s druge strane.
Ivan je uvek imao više od deset svojih stalnih radnika koji su isključivo kod njega radili sve kućne i vanjske poslove, a za svoj rad su bili pošteno i dobro plaćeni.

Čije stado pase po tih strana?
To je buljuk Raković Ivana,
A čuva ga od plemena dika
Kršna vila Raković Darinka.
Da ne bude od nje dokonija,
Pomaže joj sestra Ikonija
I dva brata kojim nema mane,
Dva sokola: Veljko i Dušane.
Ovce pasu brda i useke
Sa vrh Tustva do Zekić Rijeke,
Gde meljaše njina vodenica
Čitavoga kraja uzdanica.
Žito melje Raković Ivane
Donose ga sa svakoje strane.
On bijaše steko poverenje
Jer je bio veliko poštenje.
I danas se priča po selima
O njegovim velikim delima,
Da potomstvo sa njime se divi
Blago tome ko dovijek živi...
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:52


DEDA IVAN

MOJ DEDA IVAN, DOBRO GA ZNAJU,
BIO JE POZNAT U CELOM KRAJU
NA SEVER ODE, BRDOVIT KRAJ
DA SVOJOJ DUŠI PRONAĐE RAJ.

SEVERU TUŽNI, BESPUĆA TVRDA
U TEBI SVE SU PLANINE I BRDA,
BEZ VRELOG DANA I LEPA PUTA
GDE HLADNO CUNCE PO MAGLI LUTA.

TRIDESET LJETA DEDA JE IVAN
SELIMA IŠO NA RAZNI DIVAN,
PONEKAD LJUĆI OD SABLJE BRITKE
MNOGE JE VAŽNE DOBIO BITKE.

I ČESTO TAKO, USRED PARADA
U GUSTOJ ŠUMI BANDI I BRADA,
STARI JE IVAN SANJAO SAN
KAD SVANE LIJEP I SUNČAN DAN

DA TOGA DANA PEŠICE ODE
NA VRHU SELA, NA BELE VODE.
SA TOGA BRDA, VIDI SE ZBILJA
GDE MU POČIVA SUPRUGA MILJA

SEOCE MALO, ZOVE SE PALI
SMEŠTENO ISPOD VELIKIH ŽARI,
DO NJEG’ SE MOŽE STIĆI BEZ MUKE
KOLIMA, LEVO OD PAJSKE LUKE

DA OTLE VIDI I SELO ŽARI
KOJE JE OSTALIM SELIMA DIKA,
A U TOM SELU VEĆ DUGO ŽIVI
NJEGOVA VREDNA KĆERKA DARINKA.

TU BLIZU ŽIVI, OD NJE DOKONIJA
DRUGA MU MLAĐA, KĆERKA IKONIJA
SUSEDNO SELO, TU MALO DOLJE
MALENO SEOCE, ZVANO ODOLJE.

TOGA SE DANA VRATIO NIJE
IZ SNEŽNOG KRAJA, GDE SEVER VIJE
BANDA MU SKRATI NJEGOVE MUKE
U ONOJ ŠUMI KOD PAJSKE LUKE.

( OVIH NEKOLIKO STIHOVA POSVETIO SAM MOM DEDI IVANU RAKOVIĆU,
POVODOM ŠEST DECENIJA OD NJEGOVE SMRTI - MIRKO RAKOVIĆ )
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:53


Kao što se iz navedenih stihova vidi Ivan je imao dvije kćeri i dva sina. Darinka je bila najstarije Ivanovo i Miljino dete. Rođena je 1908. godine, a umrla 1992. Bila je udata za Perišu Medenicu u selo Žari. Sa njim je imala tri sina i četiri kćerke. Sinovi: Spasoje, Stevo i Mišur žive u selu Žarima. Kćeri: Branka i Kata u Podgorici, Cila u Kraljevu, a jedna je udata u Makedoniji. Ikonija je mlađa Ivanova kćer, rođena 1911. godine. Umrla je 1993. godine u Mojkovcu. Bila je udata za Bogdana Josova Boškovića u selu Žarima – zaseok Odolje u Mojkovačkoj opštini. Sa njim je imala četiri sina i dvije kćeri: Slobodan u Mojkovcu, Vukota u Odoljama, Svetozar u Savinom Selu, Vukomir u Ruskom Krsturu, Rosa, udata Popović u Savinom Selu i Jelena, udata Ristić u Lipničkom Šoru kod Loznice. Ivanovi sinovi bili su: Veljko i Dušan.
Kada je Ivanova žena Milja bila u najljepšem cvetu svoje mladosti i trebala uživati u plodovima njihovog rada i blagostanja, snađe je zla sudbina. Razbolje se i vrlo brzo umrije 1927. godine u svojoj 36. godini života. Ostade Ivan sam sa svojom tugom i četvoro djece da večno pati bez svoga najboljeg druga. Sahranjena je u selu Pali, odakle su njeni posmrtni ostaci kasnije preneti i sahranjeni u porodičnoj grobnici u selo Tustvo.
Nekoliko godina posle Miljine smrti Ivan se ponovo oženi Milosavom Rakočević iz sela Trebaljevo kod Kolašina. Došavši u bogatu kuću Ivanovu reši Milosava da ostatak života provede po sopstvenoj želji i svom nahođenju, smatrajući da se puna kuća ne može lako raskućiti.
Darinka i Ikonija su već bile udate, a Velimir i Dušan oženjeni. Nije Milosavi odgovarao život u zajednici, pa zato istjera Stoju Dušanovu, a odmah potom i Velimira sa Mijoljkom. Najuri iz kuće sve ''sluge i sluškinje'' među njima i Dušana koji ostade bez ikakvih sredstava za život. Svu stoku prodade, uze novac i ode na put po Evropi, da vidi malo sveta. Brzo potroši stado Ivanovo pa se vrati da rasproda kuće i imanja. Zatvori vodenicu, prodade veći deo Tustva i ode ponovo na put. Na ostatku imanja u Tustvu ostade Velimir (Veljko) sa ženom Mijoljkom (Dućom), rodom od Rosića i tu dobiše kćer i dva sina. Kćerki su dali ime Jela, a sinovima Mile (Mićo) i Milorad. Tu je i Dušan (Dujo) dobio svoje prvo dijete Blagu, koja jedno vreme ostade kod svog strica i strine u Tustvo, a Dušan nekako kupi jednu poveću šumu od Jovana Rosavljevića iz Jabučna. Šuma beše blizu puta, pored rijeke Ljuboviđe, na relaciji Slijepač Most – Tomaševo (ondašnje Šahoviće). Iskrči Dušan veliki deo te šume, drva prodade i na krčevini napravi kuću, nabavi nešto stoke i pokućstva te se tu nastani.
Sam nije mogao živjeti u šumi i pustinji, pa odluči da se ponovo oženi. I nađe Vidnu Bukilić iz Gornje Morače, koja u to vreme beše prebjegla sa Kosova, jer su im Albanski teroristi i seperatisti kuću zapalili i opljačkali im čitavu imovinu, pa je morala bježati u Crnu Goru i tražiti spas kod svoje sestre Milke, udate za Miraša Mirovića u selo Poznanoviće, gde je Dušan upozna, radeći kod Mihaila Mirovića i njome se oženi. Prilikom progona Srba sa Kosova, negde u Metohiji, teroristi su ubili Vidninu majku, kojoj nikada ni kosti nisu nađene tako da se za njen grob ni sada nezna.
Sa dalekog puta Milosava se ponovo vrati, pa sa Ivanom 1937. godine preseli iz Tustva u Tomaševo. Odmah potom nastade teško predratno i ratno stanje. Njemci i Italijani okupiraše Državu, a domaći izdajnici: četnici, ustaše, domobrani i drugi izrodi čuda rađahu po celoj zemlji.
Ivan nije mogao stati na put Milosavinim prohtevima, a ona navikla na udoban život prodade i to imanje i kuću u Šahoviće, te se negde ponovo izgubi. Ivan se odseli u Dugu Njivu, gde ubrzo obolje i ponovo se prebaci kod Velimira u Tustvo. Ubrzo nakon toga umrije i Milosava i bi sahranjena u selo Tustvo.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:56




Bješe IVAN RAKOVIĆ, ne samo veliki karakter i ljudsko poštenje, nego i veoma odvažan i hrabar junak i ratnik. Učestvovao je u svim ratovima od 1912 – 1918. godine, kao i u bitci na Mojkovcu i Bojnoj Njivi. Za učešće u ovoj bitci dobio je i odlikovanje od Crnogorskog kneza Nikole. U mnogim narodnim pjesmama opjevana je strašna i krvava Mojkovačka bitka. Iz jedne takve pjesme evo samo nekoliko stihova:

'' Snijeg pada, oblaci se mute
Dvije vojske pod Mojkovcem ćute,
U najtežem vaktu i zemanu
Spremaju se boju i megdanu,
Crnogorci mrznu u snijegu
Na Brskovu tvrdome brijegu,
A Njemačka svoje divizije
Oko Cera i Lepenca krije,
Od svud kud joj trupe pridolaze
Misle Taru vodu da pregaze,
Vjetar duva i goru savija
I vuk gladan poče da zavija,
A kad poče brdom da fijuče,
Tada s Krsca top Njemački puče,
Crnogorski sa vrha Bojišta,
Glas mu grđi ne bijaše ništa.....''


Iako dosta star i iznemogao učestvovao je i u Narodnooslobodilačkom ratu 1941 – 1945. godine. Pomagao je na svakom koraku Narodnooslobodilački pokret i partizanske jedinice velikom količinom hrane, odeće i obuće, a gde je mogao stići i sa puškom u ruci.
Njegov hrabri i junački put nastavi mu i sin Velimir, ali ga izdadoše domaći zločinci, zlotvori i izdajnici, koji se prodadoše Švabama i Italijanima za šaku makarona, a kojima je on mnogo puta glave spasavao.
Godine 1954. u svojoj sedamdeset osmoj godini života Ivan Markov Raković, tragično izgubi svoj život u selu Toševine, gde ga nađoše okruženog ogromnim brojem svojih ''anđela'' čuvara. Blizu njegove glave, u Crnogorskoj kapi, bilo je nekoliko spletova najljućih zmija otrovnica, a i svuda oko njega, tako da ga je veliki broj ljudi, s teškom mukom mogao od njih uzeti. Među njima je čak bila i jedna potpuna bela zmija, kao neki fenomen, jer takvu zmiju do tada, a ni posle toga nikada niko nije video.
Znao je u svim većim nevoljama ili samoodbrani zviznuti i odmah dozvati veliki broj zmija u pomoć, a samo jednu bi malo dotakao štapom, nešto prošaputao i pokazao joj put, te bi za njom odmiljele i sve ostale. Ovu prirodnu moć je kasnije imao i moj brat, odnosno njegov unuk Blažo, ali ne u toj meri kao on.
Ivan Markov Raković je sahranjen u porodičnoj grobnici u selu Tustvo.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:56



PETAR MARKOV RAKOVIĆ, rođen je u Gornjoj Morači (Dragovića Polje) negde oko 1870. godine, odakle se preselio u Kolašin, verovatno poslije oslobođenja Kolašina od Turske 1878. godine, zajedno sa bratom Ivanom. Imao je dva sina i dvije kćeri: Mašana, Voja, Ikoniju (Iku) - udatu za Vojina Šimuna u Kolašinu. Imali su sina Nikolu. Ne zna se šta je bilo sa njim. Druga Petrova kćer Zorka, mlada je umrla. I ona je bila udata u Kolašinu. Petar je bio veoma razvijen, visok, lijepog stasa i izgleda. Kada mu je brat Ivan preselio u Bjelopoljsku opštinu, u selo Tustvo, često je kod njega dolazio. Umro je u 92. godini u Bijelom Polju, gde je i sahranjen.
MAŠAN PETROV RAKOVIĆ, rođen je oko 1900. godine u Kolašinu. Često je sa ocem Petrom ili sam dolazio u Tustvo, gdje se kao momak od dvadesetak godina oženio iz ovog sela – Vukosavom Zejak - sestrom Milivoja i Janka Zejaka. Bio je crnomanjast, suv i visok, a veoma lijep. Po zanimanju je bio šuster, a bio je poznat i dobar majstor. Za vreme rata 1941 – 1945. živeo je u Tomaševu odakle je i interniran. Imao je kćer Canu, udatu za Vlada Cakića u Bijelom Polju, a imali su dva sina.
VOJO PETROV RAKOVIĆ, rođen je u Kolašinu oko 1905. godine. Još kao momak od dvadesetak godina negde je ostupio i više se nije javljao svojima, pa se tako ne zna dali je negde živio, jeli imao svojeg potomstva, ili je možda nestao na misteriozan način. Možda ga je i snaha Milosava negde odvela dok je krstarila po Evropskim zemljama. Prema nekim saznanjima do kojih sam dolazio, prilikom povlačenja Njemačkih divizija, u vrijeme II. svetskog rata, preko Prijepolja, zajedno sa Mašanom i Ikom stigao je do Zidanog Mosta u Sloveniji, odakle im se gubi svaki trag.
VELIMIR IVANOV RAKOVIĆ, rođen je 1910. (po nekim podacima 1912. godine u Morači), ali je verovatno najpouzdaniji i najtačniji podatak sa borovog krsta na njegovom grobu, koji je izuzetno dobro odoleo zubu vremena i sačuvao se do današnjih dana, a gde piše da je rođen 17.04.1917. godine u Kolašinu. Njegovi roditelji, Ivan i Milja, su se doselili u Tustvo kod Bijelog Polja, posle 1912. godine. Selo Tustvo je u tom vremenu pripadalo opštini Ravna Rijeka. Nižu školu je pohađao u Kolašinu i Beranama, a otvaranjem niže gimnazije 1926/27. godine u Bijelom Polju, nastavio je školovanje i sa odličnim uspjehom završio polu maturu u Bjelopoljskoj gimnaziji. Zbog siromaštva, dalje se nije mogao školovati iako je bio odličan đak i jedan od najboljih učenika Bjelopoljske gimnazije. Radio je kod seoskih gazda i na državnim objektima većinom na izgradnji puteva, mostova i slično. Idejno je pripadao
naprednoj radničkoj klasi i naprednom omladinskom pokretu. Učesnik je mnogih demonstracija ne samo u Ravnorečkoj opštini nego i šire. Bio je član KPJ od početka 1936. godine. Organizator je 13. julskog ustanka 1941. godine. Bio je borac Bojištanske partizanske čete i kao borac Ravnorečkog bataljona učestvovao je u borbi za oslobođenje Bijelog Polja 20. jula 1941. godine, a već 22. jula stupio je u borbu protiv ustaša na Ugrincu. Bio je aktivan član partijske ćelije i organizacije SKOJ-a. Uoči samog aprilskog rata u Ravnorečkoj opštini partijsku ćeliju su sačinjavali kandidati i članovi KPJ i SKOJ-a: Ilija Bulatović iz Okladi, Vojin i Nikola Janketić iz Bojišta, Miraš Nišavić iz Majstorovine, Živojin Vlahović iz Cerova, te Velimir (Veljko) Raković i Špiro Dacić iz Tustva i dr. Kao delegat iz Ravnorečke opštine učestvovao je na zboru održanom početkom jula 1941. godine na Bojnoj Njivi kod Mojkovca. Do pohoda partizanskih jedinica za Bosnu, krajem maja 1942. godine borio se u sastavu jedinica Bjelopoljskog NOP odreda. Poslije povlačenja ustaških snaga, 6. avgusta 1941. godine, sa sektora Bare Sjeničke – Ugrinac, odmah su na terenu Ravnorečke opštine formirani gerilski odredi na inicijativu sekretara partijske ćelije druga Miloša Žurića i mjesnog komiteta KPJ Bijelo Polje, u saradnji sa članovima štaba Ravnorečke čete i Okladskog voda. Formirana su četiri odreda za sela i zaseoke, a u trećem gerilskom odredu bio je i Veljko Raković. (vidi Ravnorečka opština u NOR i revoluciji od 1941 – 1945. godine).
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:59



Bio je Velimir (Veljko) Raković i u zloglasnom Kolašinskom zatvoru, gde je bilo uhapšenih partizanskih boraca iz svih krajeva Crne Gore, Sandžaka, Srbije, Hercegovine i drugih krajeva. Zatvor je bio pravo mučilište, na smrt osuđenih najboljih sinova naših naroda. Po načinu i sredstvima mučenja, bio je jednak sa mučilištima u Jasenovcu, Sajmištu, Jajincima i sličnim fašističkim mučilištima širom Jugoslavije i Evrope. U Ravnorečkoj opštini porodicama boraca NOP-a četničke vlasti su ograničavale kretanje sa svojih imanja, bez njihove pismene dozvole. U toku NOR-a okupator je sa četnicima palio i spaljivao kuće pripadnika NOP-a, pa je tako zapaljena i kuća Velimira (Veljka) Rakovića u Tustvu.
Nakon puštanja iz Kolašinskog zatvora ponovo se aktivira u gerilu, ali ga domaći zlikovci i izdajnici izdaju, te ga 15. decembra 1942. godine, u njegovoj kući, uhvate četnici Mira Sošića, zajedno sa braćom Novakom i Mirašem Žižić i Vukom Dacićem. Žižiće i Dacića sprovode u Kolašinski zatvor, a Veljka Rakovića su istog dana strijeljali u Šahovićima (današnjem Tomaševu). Pred strijeljanje je uzviknuo!

'' Dolje izrodi ! - Dolje sluge Talijanske !
Živjela narodna borba !
Živjela Komunistička Partija ! ''

Za slobodu i čast svoga naroda, junački je dao svoj život u trideset drugoj godini života. Njegova žena Mijoljka (Duća) – rodom od Rosića, ostala je tako mlada udovica da živi u Tustvu, sa kćerkom Jelom i sinovima: Milem (Mićom) i Miloradom. Jela se kasnije udala za Tadić Radojka – vojno lice – i živela u Horgošu, a nakon njegovog penzionisanja žive u Baru. Imaju tri kćeri: Milku, Nevenku i Garu
Velimir je sahranjen u porodičnoj grobnici u selu Tustvo, gde je kasnije 1988. godine sahranjena i njegova supruga Mijoljka, kao i sinovi Mićo i Milorad.
MILE (Mićo) VELJKOV, rođen je 1935. godine u Tustvu. Bio je neumorni radnik i veoma pošten i pravedan čovjek. Radio je mukotrpan posao, svakodnevno putujući po četrdeset kilometara, da bi prehranio svoju porodicu. Radio je najpre na izgradnji pruge Beograd – Bar, a onda na Jugoslovenskoj železnici u Bijelom Polju. Taman kada se spremao za odlazak u penziju i kada je trebao da ubira plodove svog danonoćnog mukotrpnog rada, ode da posjeti svoju djecu i sestru u Bar, te vraćajući se iz Bara svojoj kući, umrije od srčane kapi tačno na pragu svoje kuće. Kobna smrt ga preteče u pedeset sedmoj godini života. Bio je oženjen sa Vukosavom Krsmanović iz Duge Njive, koja je nakon njega ostala da živi u Tustvu sa kćerkom Ljubinkom i sinovima: Predragom, Miodragom, Velimirom, Velišom i Draganom. Ljubinka je udata za Dragana Lauševića iz Mojkovca. Imaju sina Darija.
PREDRAG (Miško) MILEV, rođen je 1960. godine u Tustvu. Oženjen je Milosavom (Garom) Peković iz Tomaševa. Zaposlen je u Bijelom Polju. Imaju dvije kćerke i tri sina: Nelu, Lidiju, NOVAKA, NOVICU i NENADA (trojke) – Sinovi su rođeni u istom danu 1986. godine. Završili osmogodišnju školu na Slijepač Mostu i Tomaševu.
MIODRAG (Zeko) MILEV, 085-27-756, 085-313-915, 085-315-756. Rođen je 1961. godine u Tustvu. Oženjen Vesnom Maraš. Radio je u SUP Bar. Žive u Baru. Imaju sinove: IVANA rođenog 1985. godine i ALEKSANDRA rođenog 17. avgusta 1987. godine.
VELIMIR (Veljo) MILEV, 085-377-163. Rođen je 1964. godine u Tustvu. Osnovnu školu završio je u Tomaševu. Jedno vreme radio je u Moskvi (Rusiji), a potom u Čanju kod Bara, gde je oženjen Snežanom Stanišić iz Čanja. Tu i sada žive. Imaju kćerku Milenu rođenu 1992. godine i sina NIKOLU rođenog 1994. godine.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 09:59




VELIŠA (Rako) MILEV (Mićov), mob. tel. 069-572-181. Rođen je 1965. godine u Tustvu. Školu završio u Tomaševu. Oženjen Natašom Boić iz Trebaljeva. Zaposlen kod JNA u Baru. Imaju kćerku Ivanu rođenu 1990. godine i sina MILA (po dedi), rođenog 1996. godine.
DRAGAN (Danjo) MILEV, 085-377-163. Rođen je 1968. godine u Tustvu. Školu završio u Tomaševo. Kraće vrijeme radio u Rusiji u Moskvi, a potom se zaposlio u SUP Bar. Živi u Baru, neoženjen.
MILORAD VELJKOV RAKOVIĆ, Tel. 084-21-914. Rođen je 1939. godine u selu Tustvo. Još kao momak zaposlio se u SUP Podgorica, gde je nekoliko godina radio, a onda prešao u Bijelo Polje i nastavio rad u organima unutrašnjih poslova, kao milicioner, sve do penzionisanja.
Bio je izuzetno lijep, visok, a po duši veoma dobar i pravičan. Znao je i cijenio tekovine svog oca Velimira, ali ga nažalost vrlo rano zadesi ista sudbina kao i njegovog brata Mića, kojega je neizmjerno volio. Preteče ga smrt u 57. godini života i umrije u Bjelopoljskoj bolnici, od srčane kapi, 18. septembra 1995. godine. Sahranjen je uz veliku tugu i žalost u prisustvu velikog broja ljudi, pored svog brata Mića i oca Velimira, zbog kojih je najverovatnije i život dao. Od njega su ostali sinovi: Miladin na Cetinju i Radomir u Danilovgradu, kao i kćeri: Ljiljana i Biljana koje sada žive sa svojom majkom Koviljkom (rođ. Rakočević) u Bijelom Polju. Ljiljana je rođena 1973. godine, a Biljana 1978. godine u Bijelom Polju.
MILADIN MILORADOV, 081-23-526, (086)-235-180. Rođen je 1962. godine, a sada sa majkom Bebom i suprugom Slavicom živi na Cetinju. Imaju kćerku Vladanu i sina BALŠU.
RADOMIR MILORADOV, (081)-812-935, 081-812-649. Rođen je 1965. godine. Sa majkom Mirunom (rođ. Popopvić) i suprugom Gordanom živi u Danilovgradu. Imaju kćerku Nikolinu i sina MILORADA.

Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:04


VELJKO (IVANOV) RAKOVIĆ
(OVE NAREDNE REČENICE I STIHOVE POSVEČUJEM, KAO USPOMENU I VEČNO SJEĆANJE SVOM STRICU VELIMIRU (VELJKU) RAKOVIĆU – HEROJU NARODNOM, ORGANIZATORU TRINAJESTO JULSKOG USTANKA U CRNOJ GORI, VELIKOM RODOLJUBU I PATRIOTI, NEUSTRAŠIVOM BORCU PROTIV FAŠIZMA, A ZA SREĆU, ČAST I DOSTOJANSTVO SVOJEG NARODA ONDAŠNJE RAVNO-RIJEČKE OPŠTINE, KOJI ZA SLOBODU HRABRO DADE SVOJ MLADI ŽIVOT U NAJLJEPŠIM SVOJIM GODINAMA – MIRKO RAKOVIĆ 20.01.2012.)
SASTAVIT’ ĆU I OVU PESMICU
O MOM STRICU VELJKU RAKOVIĆU,
DA SE SETIM VELIKOG JUNAKA
POKRETAČA NARODNOG USTANKA.
PROČITAJTE OVU PESMU MOJU
O JEDNOME NARODNOM HEROJU,
KOJI SLAVNO U GROBU POČINU
KAO DETE U KRILU MAJČINU,
A IME MU OSTADE DA BLISTA
U SRCIMA SVIJE’ KOMUNISTA,
DA PRIMEROM NJEGOVIM SLIJEDE
JER MU DELA NEĆE DA BLIJEDE.
TIM DELIMA MNOGO JE NAPISO
MARKSOVU JE RAZRAĐIV’O MISO.
PROŠAO JE PUTE TRNOVITE
ZA RADNIČKE RUKE ŽULJEVITE,
BORIO SE ZA RADNOG ČOVEKA
NIT JE ZASTO, NITI JE POKLEKA,
ČITAVOGA SVOJEGA ŽIVOTA
BORIO SE NA OBADVA FRONTA,
KAKO S PUŠKOM NA POLJU VOJNIČKOM,
TAKO S PEROM I NA POLITIČKOM,
POD ZASTAVOM OD CRVENE BOJE
POGODITI NIJE TEŠKO KO JE,
ON JE NAŠU ISTORIJU STVARA
IZ TVRDOG JE NIKO KAMENJARA,
A TAJ JUNAK KOJEM NEMA MANA
TO JE VELJKO RAKOVIĆ IVANA.
ON JE ROĐEN NA MORAČKOJ KOSI
ĐE ORUŽJE JUNAČKO SE NOSI,
ĐE ZASTAVA SLOBODE SE VIJE,
ĐE DUŠMANIN SMI’O DOĆI NIJE,
ĐE SE UVEK PEVA O SLOBODI
KAD UMIRU I KADA SE RODI,
ĐE KAZUJU GUSLE SA ZVUCIMA
O HEROJSTVU I O JUNACIMA,
ĐE TO DRVO SA PARČETOM KOŽE
I KLONULE OHRABRITI MOŽE,
DA DUŠMANA ZA MILOST NE MOLI
DA SLOBODU IZNAD SVEGA VOLI,
IZ TAKVOG JE JUNAČKOG GNIJEZDA
POLETELA VELJKOVA ZVIJEZDA
PRATILA GA SVUDA PO SVIJETU
DOK JE NAŠU OBIŠO PLANETU.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:05


DA VAM KAŽEM, OD MENE SE IŠTE
IZ MORAČE VELJKA ŠTA OTIŠTE,
ZLA NEPRAVDA I MALA BAŠTINA
NEMAŠTINA I SIROMAŠTINA.
NIKO NIJE TU ŽIVEO BOLJE
U MORAČKO DRAGOVIĆA POLJE,
TO MESTO JE VELIKO BESPUĆE
NIJE LAKO DOĆI NI DO KUĆE,
TU SE RADI I ZNOJ SE PROLIJE,
A NI SUVA HLEBA DA SE IJE,
TU SE RADI BEZ KONJA I VOLA
VLASTODRŠCI UZIMAJU POLA.
VIĐE VELJKO U TE DANE MLADE
SVOG NARODA MUKE I NEPRAVDE,
VIĐE VELJKO KAKO SELJAK STRADA
NIJE VLASNIK OD SVOJEGA RADA,
PA SE VELJKO JOŠ TADA ZAREKA,
DA SE BORI ZA RADNOG ČOVEKA,
DA BI RADNIK SVOJU SREĆU KOVO
DA SE STVORI UREĐENJE NOVO.
DA SE ŽIVI OD SVOJEGA RADA
TO JE REKO PA SE KRENU TADA,
PO ŠKOLAMA DA OJAČA ZNANJE
U MORAČI OSTAVI IMANJE,
UČI ŠKOLU S VELIKIM POLETOM,
UPOZNA SE S RADNIČKIM POKRETOM,
ZA TAJ POKRET POČE DA SE BORI
ZA BUDUĆNOST LEPŠU CRNOJ GORI,
KNJIGE MARKSA I LENJINA ČITA
JEDNOG DANA UPOZNA I TITA.
A DRUG TITO, VELIKI MARKSISTA
VIĐE ČVRSTI OSLONAC ZAISTA,
TVRDA ČELA, VELIKE SMELOSTI
DIPLOMU JE DOBIO ZRELOSTI,
PA GA PRIMI U REDOVE SVOJE
OBUČE GA U CRVENE BOJE.
NA DJELU GA TITO PROVJERIO
BLIZU SEBE MESTO POVERIO,
TAKO OVAJ CRNOGORAC MLADI
PO TITOVOJ DIREKTIVI RADI,
NI DAN NI NOĆ NEĆE DA SE SMIRI
NEGO ’’VATRU’’ NA FAKULTET ŠIRI,
SILNU ’’VATRU’’ STAČE I RAZGORE
KOJU NEBI UGASILO MORE.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:06


NIJE VATRA, ŠTO OD DRVA GORI
NEGO MLADOST, ZA PRAVDU SE BORI,
KOJU VELJKO SILNO ZATALASA,
U BEOGRAD KOD STUDENTSKIH MASA.
TE VELIKE SVECKE METROPOLE
OVAJ PLAMEN CRVENI NE VOLE,
JER SE OTLE DIZAHU ’’VARNICE’’
PRELIJEĆU I PREKO GRANICE.
NAZVAŠE GA OPASNO ŽARIŠTE,
PA IH MISLI PROGONE I TIŠTE.
OZNAČIŠE ZA OPASNU ZONU
STRAH BERLINU, BEČU I LONDONU,
ŠALJU VLADI U BEOGRAD NOTE
DA PROGONE OVE PATRIOTE.
NO NI SAMI REŽIM MONARHIJE
U BEOGRAD DRIJEMAO NIJE,
BLISTAJU IM OŠTRI BAJONETI
DA SE SVOME NARODU OSVETI
UBIJAJU, - U TAMNICE BAČE
A NAJVIŠE TE VATRE LOŽAČE,
TE I VELJKO, JUNAK IZ MORAČE,
OD LANACA NJINIH NE IZMAČE
MUČIŠE GA, NO ŠTA BI MU DRUGO,
A ON IM SE IZ LANACA RUGO.
NI MUČENJE, NITI KAZAMATI
NIJE MOGLO VELJKA DA ODVRATI
OD IDEJE ZA KOJU SE BORI,
ČAST I PONOS, NEK JE CRNOJ GORI.
VLASTI SU GA BILE KORBAČIMA,
A ON IH JE TUKO RIJEČIMA.
TO JE BILA NJEGOVA ODMAZDA,
TAKO IH JE POBJEĐIVO VAZDA
I SVE RADNE PRIDOBIJO MASE
JER SE ZA NJIH I BORIO, ZNA SE.
ON JE BIO ATOMSKO ORUŽJE
U RUKAMA ŠTO SE ZOVU, D R U Ž E
TE SA TIME PROTIVNIKE TUKU,
OD NJIH PRAVE GRDILO I BRUKU.
NIJE MNOGO TREBALO PAMETI,
PA DA VIDE REŽIMSKE AVETI,
ODAKLE IH GRANATA POGAĐE
TE IM TONU U DUBINE LAĐE,
PA NASTADE TEROR I OSVETA,
PROTERAŠE MNOGE S FAKULTETA.
TADA MORA VELJKO DA SE SKLONI
OD REŽIMA KOJI GA PROGONI.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:07


PARTIJA JE IZDALA MU VIZU,
PRVO U PRAG, ZATIM U PARIZU,
DA SE TAMO PO SVIJETU MUČI
ZAPOČETE ŠKOLE DA IZUČI
I DA TAMO ZA PARTIJU RADI
DA OKUPLJA SVETSKI POKRET MLADI,
A RAKOVIĆ VELJKO, KOMUNISTA
GDE GOD RADI, KO DIJAMANT BLISTA,
ĐE GOD DOĐE OVAJ ’’ORO’’ GORSKI
TRAG OSTAVLJA SVUDA METEORSKI,
U PARIZU USPJEHE POSTIŽE
PROLETERSKU ZASTAVU UZDIŽE.
OTLE KRENU SA DOBROVOLJCIMA
DA POMOGNE ŠPANSKIJEM BORCIMA
ŠTO SE TAMO BORE ZA SLOBODU
I ZA PRAVDU SVOJEMU NARODU.
PUN PREGNUĆA I PATRIOTIZMA
BORIO SE PROTIVU FAŠIZMA
MLADI MOMAK, CRNOGORSKE KRVI
BORIO SE I SVUD BIO PRVI,
ŠPANSKA BORBA PROTIVU FAŠISTA
TO JE BILA ŠKOLA KOMUNISTA,
I AKO SU TAMO POTIŠTENI
ONI NISU BILI UNIŠTENI,
NO NA DRUGE PREŠLI MERDIJANE
DA SE BORE, DOK FAŠIZAM PANE.
ONDA VELJKO, ZBOG SVOJE IDEJE
JEDNOG DANA PREĐE PIRINEJE,
IZ ŠPANIJE ZEMLJE KAD IZAĐE
PONOVO SE U PARIZU NAĐE
SA ZADATKOM KOJI JE SAD IMA,
DA POMAŽE JUGOSLOVENIMA
KOJI ŠPANSKI DOBROVOLJCI BIŠE
PROTIV FRANKA, TE BORBE VODIŠE,
A SAD TAMO PO LOGORA PATE,
DOMOVINI DA SE PRIJE VRATE.
DOK IH VELJKO IZ ROPSTVA IZBAVLJA,
DOZVOLE IM PIŠE I NABAVLJA.
PARTIJA GA IZABRALA SVOJA
U CENTRALNOM KOMITETU SKOJ-a
PA GA ONDA U MOSKVU POSLAŠE
DA ZASTUPA INTERESE NAŠE.
TAMO VELJKO PRIČA KOMITERNI
DA SMO I MI TOJ PARTIJI VERNI,
DA JE NAŠA PARTIJA DOZRELA
ZA PREGNUĆA I VELIKA DELA.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:08

PARTIJA JE OD FRAKCIJA ČISTA,
PREDVODI JE VELIKI MARKSISTA
NENADMAŠNOG ZNANJA I MUDROSTI,
STRATEGIJE, DALEKOVIDOSTI.
DOK JE TAKVE REFERATE DAVA,
TA VELIKA CIJENJENA GLAVA
TU SE VELJKO, U TIJEM DANIMA
UPOZNAO SA VELIKANIMA.
NADAHNUTIM IDEJOM MARKSIZMA,
ŠTO SE BORE PROTIVU FAŠIZMA.
TU JE STEKO ZNANJE OBILATO,
NEKA MU JE VAZDA HVALA ZATO.
ON ULOŽI SVE TO IMOVINE
ZA INTERES SVOJE DOMOVINE.
KADA HITLER U JUGOSLAVIJU
SILOM SVOJU UVEDE ARMIJU
I CIJELU EVROPU POROBI
VELJKO NOVA NAREĐENJA DOBI
OD PARTIJE IZ JUGOSLAVIJE,
DA SE TAMO U MOSKVU ZATEČE
I DA ZA NAS ISPRIČA I REČE,
RADIJI SMO MRIJET NA MUKAMA,
NO TRPLJETI LANCE NA RUKAMA
TEŠKO ZEMLJI I TOME NARODU,
KOJI ČEKA OD DRUGOG SLOBODU.
PARTIJA JE POZVALA NARODE
DA SE BORE, DOK SE OSLOBODE.
NAŠ JE NAROD USTO DA SE BIJE,
IL’ SLOBODU, ILI DA GA NIJE.
TADA VELJKO STUPI NA TRIBINU,
KO ŠTO LIČI OVAKOME SINU,
PA OTALE GOVORITI STADE,
NEKA SVIJET CIJELI SAZNADE.
’’MOJA ZEMLJA OD EVROPE PRVA
ZA SLOBODU S NJEMAČKOM SE RVA
PARTIZANI U JUGOSLAVIJU,
BORBU VODE S NJEMCIMA SE BIJU,
TITO VODI HRABRU VOJSKU OVU,
VOJSKOVOĐA, RAVAN SUVOROVU,
A NAROD GA CIJELI POMAŽE,
BORBU VODI I PROTIVU DRAŽE.
TOG MINISTRA IZBJEGLIČKE VLADE,
KOJI NAROD, ROĐENI IZDADE.
KALJA OBRAZ SVOJIJEM PRECIMA,
BIJE NAROD NJEMAČKIM MECIMA.
SVOGA BIJE I PROGONI BRATA,
NJEMCE GRLI, S NJIMA SE SVOJATA.’’
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:09

OVO VELJKO NJEGOVIJEM GLASOM
PRVI JAVI RADIO TALASOM
I MNOGE JE NAPIS’O STRANICE,
ČITANE SU S RADIO STANICE
KOJU JE ON U MOSKVI STVORIO
POLITIČKI DA BI SE BORIO
DA TAJ TERET JUNAČKI IZVUČE,
PROTIVNIKE, FAŠISTE POTUČE
I UBEDI SAVEZNIČKE SILE
ŠTO SU DUGO U ZABLUDI BILE,
TE PRIZNANJE DAŠE ZEMLJI OVOJ
DRUGU TITU I ZEMLJI NJEGOVOJ.
POSLAŠE MU POMOĆ POVELIKU
KAO SVOJEM RATNOM SAVEZNIKU,
KOJI DADE VELIKOG UDJELA
ZA SLOBODU SVIJETA CIJELA,
ON SA MNOGO SVOJE KRVI VRUĆE
OSVAJAČA IZAGNA IZ KUĆE,
DA SE PJESMA RADOSNA IZVIJA
ŽIVEO NAM TITO I PARTIJA,
I NAŠ VELJKO SVIJETLA OBRAZA
KOJI NAS JE SVIJETU PRIKAZA,
TE NAŠ NAROD NEĆE DA SE STIDI
NA ŠTA ĆE NAM DRUGI DA ZAVIDI,
NA HEROJSKOJ BORBI ZA SLOBODU
SVOJOJ ZEMLJI I SVOME NARODU.


- II –

KAD BEOGRAD HITLER BOMBARDOVA
NAŠ VELIMIR, JUNAČKOGA KOVA
CRNOJ GORI BRZO POHITAO
DA BI POMOĆ SVOM NARODU DAO,
DA USTANAK SA NJIME PODIGNE
I SLOBODA TAMO DA GA STIGNE,
UPUTI SE U ONE VRLETI
I PRIDRUŽI BOJIŠTANSKOJ ČETI
TRINAJESTOG JULA DA SE DIGNU,
DO MOJKOVCA S ČETOM DA PRISTIGNU,
DA FORMIRA SVOJE JEDINICE
S ROĐACIMA SVOJIM IZ BISTRICE.
DA POKUPE MLADE PARTIZANE
I OGNJIŠTA SVOJA DA ODBRANE,
PARTIZANSKE STVORE JEDINICE
OD BOJIŠTA, PA DO ŠTITARICE.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:09


RASPOREDE PORED REKE TARE,
DA ČEKAJU ŠVABE I VARVARE-
FORMIRAJU GERILSKE ODREDE.
FAŠISTIMA DOČEK DA PRIREDE.
U ZASEDE ČEKAJU ZLOTVORE,
KOJI ZNAJU BRZO DA SE STVORE
OD BERANA NIZ DOLINU LIMA,
GDE NJIHOVIH DOUŠNIKA IMA.
DA ČEKAJU PROLAZAK FAŠISTA,
KOJI NIKOG NE PITAJU NIŠTA,
NO PLJAČKAJU KUĆE I DVOROVE,
A ODVODE U ROPSTVO DRUGOVE.
U NJEMAČKU ILI ITALIJU,
NIKAD KUĆI DA SE NE SAVIJU.
MNOGE OD NJIH PROGUTAĆE TAMA,
DA IH VIŠE NEMA MEĐU NAMA.
SVE PLJAČKAJU, ŠTO STIGNU OD REDA,
GDE GOD IMA KOZA IL GOVEDA,
NE PITAJUĆ’ OVE SOKOLOVE
TJERAJU IM KRAVE I VOLOVE.
NI MAČKA IM NESME OSTAT ŽIVA
NO SVE ŽIVO MORA DA S’ UBIVA.
JADNA RAJA, SADA GLADNA OSTA,
TOG TERORA VIŠE JOJ JE DOSTA.
TALIJANSKI CRNO-KOŠULAŠI,
IZGLEDAJU KAO ROBIJAŠI,
UBIJAJU SVAKOG ŽIVOG STVORA
NIKO S NJIMA NEMA DOGOVORA.
I NJEMAČKE CRNE HAUBICE,
MNOGIMA SU OJADILE LICE.
SA SRBIMA NEMAJU MILOSTI,
KUDA PROĐU, OSTAVLJAJU KOSTI,
A DRAŽINI ČETNICI, KOLJAČI
SVAKI OD NJIH OČI ISKOLAČI,
PRIMIČU SE KA RIJECI TARI,
IZGLEDAJU KO NEKE SATVARI.
BISTRA TARA, PLANINSKA RIJEKA,
ZAPAMTIĆE TEROR DOVIJEKA.
SVAKOJ MAJCI KOJOJ SUZA PADNE,
BACAJU JE U TALASE HLADNE.
GERILCI SE KRIJU PO TIH STRANA,
DOK IM CESTA BUDE ZATRPANA,
BELIM SNEGOM I LEDENIM MRAZOM,
MESTO PUTEM, DA IDU BOGAZOM.
ŠVABA UVEK SPREMAN JE DA KRENE
PA SE KRIJU U BISTRIČKE STENE
U PEĆINE I KRŠNE LITICE,
GDE NEMOGU PRISTUPIT NI PTICE.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:11


KAD JE STIGLA ZIMA, JEDNOG DANA
SILNA VOJSKA STIŽE OD BERANA,
DESETINE HILJADA VOJNIKA:
TALIJANA, ŠVABA I ČETNIKA.
’’SNIJEG PADA, OBLACI SE MUTE
DVIJE VOJSKE KOD MOJKOVCA ĆUTE,
U NAJTEŽEM VAKTU I ZEMANU,
SPREMAJU SE BOJU I MEGDANU,
CRNOGORCI MRZNU U SNIJEGU
NA BRSKOVU TVRDOME BRIJEGU,
A NJEMAČKA SVOJE DIVIZIJE
OKO CERA I LEPENCA KRIJE,
OD SVUDKUD JOJ TRUPE PRIDOLAZE
MISLE TARU VODU DA PREGAZE,
VJETAR DUVA I GORU SAVIJA
I VUK GLADAN, POČE DA ZAVIJA,
A KAD POČE BRDOM DA FIJUČE
TADA S KRSCA TOP NJEMAČKI PUČE,
CRNOGORSKI IZ SELA BOJIŠTA
GLAS MU GRĐI NE BIJAŠE NIŠTA’’...
NA SMRZNUTOM SNEGU TOGA DANA
LJUTA BITKA TU SE ODIGRALA,
PO VJETRINI I STUDENOJ ZIMI
I ONI SU MRZNULI KO I MI,
ONI BITKU ZAPOČEŠE PRVI
PA SU ZATO OGREZLI U KRVI
CRNOGORCI GOLORUKI, STISLI
OD SVUDKUD SU FAŠISTE PRITISLI,
U ČELINJU REKU IH SKUPIŠE,
ODATLE IH MRTVE POKUPIŠE.
I NAŠIH JE POGINULO DOSTA
SAMO JEDNA USPOMENA OSTA,
DA SE PEVA I UZ GUSLE SVIRA
MOJKOVAČKA BITKA KAD JE BILA,
DA SINOVI SAZNAJU OD OCA
KAD JE BILA BITKA KOD MOJKOVCA,
U KOJOJ JE VELJKOV OTAC BIO
I DRUGOVE HEROJSKI VODIO,
SLAVA NJIMA I VELIKO H V A L A,
NEMA VEĆEG LJUCKOG IDEALA,
NEGO ŽIVOT ZA SLOBODU DATI
I OKOVE DUŠMANSKE KIDATI,
GOLORUKI PROTIV MOĆNE SILE,
U RUKAMA SJEKIRE I VILE.
NAROD VOLI NAŠE JEDINICE,
A PREZIRE SRAMNE IZDAJICE,
KOJI SVOJU ZEMLJU IZDADOŠE
I ŽIVOTE SRAMNO IZGUBIŠE.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:12

- III -

IZ ČITAVOG MOGA SREZA
TO JE MOJA OBAVEZA,
DA U IME CELOG RODA,
CRNOGORSKOG SVOG NARODA
DA O VELJKU RAKOVIĆU
JA ISPRIČAM OVU PRIČU,
INFORMIŠEM RAKOVIĆE
ŠTA BJEŠE U ŠAHOVIĆE,
NA HILJADU DEVETE STOTINE,
ČETRDESET I DRUGE GODINE,
PETNAJESTOG DECEMBRA JE BILO
DA ISPRIČAM ŠTA SE DOGODILO.
ŠTA RADIŠE TI ČETNICI
KRVOLOČNI IZDAJNICI,
ŠTO PRVAKA NARODNOGA
STRIJELJAŠE, STRICA MOGA.
VELIKOGA LJUCKOG TIĆA
VELIMIRA RAKOVIĆA.
KOJI HRABRO NA BRANIKU STADE
MLADI ŽIVOT ZA SLOBODU DADE.
UBIŠE GA FAŠISTIČKE SLUGE,
U DECEMBRU ČETRDESET DRUGE.
TOGA DANA, KADA JE STRADAO,
BEŠE VELIK SNIJEG NAPADAO,
ČITAV METAR, A MOŽDA I VIŠE,
U SVOJU GA KUĆU UHVATIŠE,
A ONDA MU I NJU ZAPALIŠE,
PORODICU U CRNO ZAVIŠE.
TOG DECEMBRA ČETRDESET DRUGE,
MILI BOŽE VELIKE LI TUGE,
U TO MESTO U VRLETNO TUSTO
TOGA JUTRA BEŠE RANO USTO,
SVOJOJ DJECI DA NALOŽI VATRU,
NE ZNAJUĆI DA ĆE DA GA SATRU.
TOGA DANA NI SLUTIO NIJE,
KAKVA HAJKA ZA NJIME SE KRIJE,
OD FAŠISTA I OKUPATORA
I NJIHOVIH MRSKIJEH ZLOTVORA,
OD DRAŽINIH ZLOGLASNIH KOLJAČA,
TALIJANSKIH VERNIH POMAGAČA.
OD VERNIJEH FAŠISTIČKIH SLUGU,
ŠTO NARODU NANOSIŠE TUGU.
ZADOVIJEK DA OSTANE TUŽAN
I DA STRADA NITI KRIV, NI’ DUŽAN.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic

avatar

Broj poruka : 2090
Datum upisa : 24.07.2013

PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   Sre 18 Nov 2015, 10:13


VELJKOVU SU OPKOLILI KUĆU
PA HVATAJU I NJEGA I DUĆU
I NJEGOVU DEČICU MALENU
MILORADA, MIĆA I JELENU
UDARAJU PO DJECI KUNDACI,
KAO DA SU DJECA MANIJACI
A MIJOJKA NE GOVORI NIŠTA
JER SE PLAŠI MRSKIJEH FAŠISTA,
MORA DRŽAT JEZIK IZA ZUBA
DOK SE NIJE OKOMILA GUBA,
VELJKA VEŽU U OKOVE TEŠKE
PA GA VODE ŠAOVIĆU PEŠKE,
ŽIV SE OTUD NIKAD VRATIT NEĆE
PA SE STALNO KA DJECI OKREĆE,
JOŠ JEDANPUT DA IH VIDI ŽIVE,
AL IM NE SME NI POMENUT IME,
A KAMOLI DA BI IH POZVAO
JER SMRT PREKU ODMAH BI DOZVAO,
BRZO BI MU SUDILI, DRAŽINI ČETNICI
I SVI ONI DRUGI SRPSKI IZDAJNICI,
ŠTO SU TADA SLUŽILI SVE FAŠISTE ONE,
A OBRAZ SU DALI ZA DŽAK MAKARONE.
FAŠISTI MU ONDA KUĆU ZAPALIŠE
I MALENU DEČICU IZ NJE IZBACIŠE,
NA SNIJEG IH ISTERAŠE,
NI KRIVU NI DUŽNU
DOK SU ŽIVI DA ZAPAMTE
TU GODINU TUŽNU.
TROJE MALE DEČICE, RATNE SIROČADI
U SRED CIČE ZIME, DA UMRU OD GLADI.
ČETNICI SU BILI GORI NO USTAŠE,
ČITAVU IM KUĆU TADA OPLJAČKAŠE,
I POSLEDNJU KRAVICU KOJU SU IMALI
ČETNICI SU SA SOBOM TADA OTERALI,
ODUŽIO VELJKO SE, SVOJEMU NARODU
AL’ DOČEKO NIJE ŽIVOT I SLOBODU.
POLOŽIO ŽIVOT SVOJOJ DOMOVINI,
U NAJLJEPŠOJ SVOJOJ TRIDESTOJ GODINI.
ODUŽIO TAKO ON SE SVOME RODU
JER JE ŽIVOT DAO ZA ČAST I SLOBODU.
DA SE DIČE POTOMCI
OVOG VUKA GORSKOG
NAJHRABRIJEG BORCA
SREZA BJELOPOLJSKOG.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: RODOSLOV RAKOVICI   

Nazad na vrh Ići dole
 
RODOSLOV RAKOVICI
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 6 od 17Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 11 ... 17  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
VRANEŠKA DOLINA MI - RA :: MIRKO D. RAKOVIC (RODOSLOV RAKOVICI)-
Skoči na: